Председник Владе Србије др Војислав Коштуница предложио је да се састане са Косумијем такозваним премијером Косова у Призрену 24. маја 2005. године, а наследник зликовца Рамуша Хараднија предложио да се састанак одржи у иностранству и да се разговара искључиво о техничким питањима, мада из албанског табора још није стигао никакав одговор на српску испружену руку која ће, по свој прилици, остати да виси у ваздуху!
Истовремено, норвешки припадници КФОР-а веселе се на Космету уз монтирани спот у којем се вређају Срби на најпримитивнији начин:
"Хрватска, Косово, па ћемо у Румунију..."
"МИЛОШЕ ОБИЛИЋУ КУЧКИН СИНЕ!"
"Разбићемо неке тамо...",
што ће, уколико буде српске памети, прерасти у прворазредни дипломатски скандал и истовремено уследиће аутоматско повлачење комплетног норвешког контигента са Космета!
Састанак у Призрену, са српске стране, има симболички значај јер у Призрену, после кристалних ноћи Срба 17. марта 2004. године, нема више Срба!
Косумијево прејудицирање да се разговара у иностранству и то искључиво о "техничким питањима", недвосмислено потврђује да је крах српско-албанских разговора унапред обезбеђен.
У исто време председник државне заједнице Србије и Црне Горе Светозар Маровић данас је наставио да се понаша на домаћој и међународној политичкој сцени као најпослушнији портпарол Мила Ђукановића који је, уосталом, и Маровићев страначки шеф! Подсећања ради, данас је Светозар Маровић, насупрот залагању челника и институција ЕУ, почео отворено да се понаша навијачки у корист референдумског сепаратизма у Црној Гори, што је довољан разлог да се овај притајени црногорски сепаратиста смени са места председника државне заједнице Србије и Црне Горе, како не би и даље подметао клипове у точкове.

БРОЗОМОРА И РАВНА ГОРА
Поред ова два догађаја догодио се овог викенда и трећи, подељен у три дела специфичне српске трагикомедије док Србија и цео српски народ тону све ниже и ниже.
У суботу отцепљено крило управе СПО формирало је на Равној Гори, пред око 20 хиљада посетилаца, Српски демократски покрет обнове (СДПО), на чијем су челу бивши потпредседници СПО-е Верољуб Стевановић и Војислав Михаиловић, кога неупућени сматрају Дражиним унуком, што није тачно, јер Војислав Михаиловић је Бранков син, а Бранко је син Дражине жене из претходног брака, док је Дражин син Војислав погинуо на Зеленгори 13. маја 1945, године и издахнуо на очевим рукама, а пасторак Бранко (отац овог Војислава) 1946. године одрекао се очуха Драже заједно са својом рођеном сестром Горданом која је прошле недеље примила Труманов орден Дражи из 1948. године. Тек толико да се зна.
Приликом инаугурације нове странке (СДПО), говорио је и Велимир Илић, председник Нове Србије и министар за капиталне инвестиције.
У другом чину специфичне српско-српске трагикомедије, на Петом сабору, такође у суботу 14. маја, СПО-е у конгресном центру Сава, једногласно је опет изабран за председника Вук Драшковић, што и није никакво изненађење јер 3200 учесника Сабора је строго селекционисано опробаним бољшевичким методама. На Сабору СПО-е Вук Драшковић је изрекао најтежу могућу оптужбу против целог српског народа, рекавши "СРБИ СУ НЕКАД БИЛИ ЖРТВЕ У КОНЦЕНТРАЦИОНИМ ЛОГОРИМА, А САДА СУ ИХ СРБИ САМИ ПРАВИЛИ"!
Актуелни министар иностраних послова Србије и Црне Горе, председник СПО-е, Вук Драшковић, признајем искрено, на тренутак ме збунио. Нисам био сигуран да ли је те, тешко оптужујуће, речи на рачун српског народа, који је некоме "крив" само зато што је жив, изговорио хрватски, исламски, или албански министар иностраних послова! Довољан је то то повод да све парламентарне странке у отаџбини, уколико иоле држе до истине и достојанства, затраже смену министра иностраних послова Србије и Црне Горе Вука Драшковића. Ако овако Драшковић говори у Београду, шта ли тек говори иза кулиса у Бриселу, Вашингтону и другим центрима инструментализованог дела међународне заједнице? Или ћемо и то сазнати кад сви возови прођу, као што смо прекасно сазнали како је његов претходник (Свилановић) захтевао од каубојског политичара Ричарда Холбрука да му помогне да се "ослободи Косова"?
Драшковићу, на његовом Петом Сабору СПО-е, друштво су правили: Весна Пешић, Расим Љајић, Владан Батић... "Бирано" друштво, нема шта!
У трећем делу српско-српске трагикомедије, опет на Равној Гори, али у организацији Владе Србије, односно Министарства за културу, које предводи Драган Којадиновић, политички кадар СПО-е, опет покушај убирања јефтиних политичких поена на несрећи српског праведника коме се ни гроб не зна ни дан данас.
Дан после оснивања нове партије, још једно саборовање на Равној Гори у недељу 15. маја 2005. године. Као главни говорник најављен је Вук Драшковић, али не као председник СПО-е, већ као министар иностраних послова. Није врат него шија. Па и нека није говорио као председник СПО-е данас, него као министар иностраних послова, овде није згорег подсетити на чињеницу да је пре Вука Драшковића министар иностраних послова био и један Милош Минић, главни тужилац Драже Михаиловића, коме данашњи министар иностраних послова, који седи у Минићевој фотељи, ни гроб не зна, али то му није сметало да скупља политичке поене код наивног дела народа у стилу свих партизанских "националиста" и марксистичких "четника"! Међутим, овом приликом му то неће успети изнад свега 1 одсто бирачког тела и то оног које је зависно од преосталог непотизма у преосталом СПО-е, због чега беже од нових избора као ђаво од крста!
Једини светли потез овог викенда је поклон кућа у поплављеним селима у Банату од стране Српске радикалне странке, које је данас заменик председника СРС Томислав Николић наменио једној српској и једној мађарској вишечланој породици у духу поруке Вука Караџића која гласи: Ако свако уради онолико колико може, неће народ пропасти"! Међутим, чини ми се да многи у Србији раде да Србија не само пропадне, него и да нестане! Бојим се да се пише ново поглавље трагедије: ОД СРБИЈЕ ДО БЕСТРАГИЈЕ!