НОВОСТИ, Сиднеј, петак 17. новембар 2006., страна 11
 

Српски радио програм ''Сусрети понедељком'' у Отави (Канада
http://www.serbianna.com/columns/borojevic/
ИСТИНА број 77, Беч 1. октобар 2006
НОВОСТИ, Сиднеј, петак 17. новембар 2006., страна 11

ИНТЕРВЈУ:
ПЕТАР МИЛАТОВИЋ ОСТРОШКИ:

Један од најдоследнијих бранилаца српских интереса у свету
На таласима радио програма "Сусрети понедељком" на CKKCU 93.1ФМ у Отави, Канада

Интервју водила: БОБА БОРОЈЕВИЋ

ХТЕТИ, СМЕТИ, УМЕТИ НАРОДУ СЛУЖИТИ!
Господин Петар Милатовић Острошки је један од најдоследнијих бранилаца српских интереса у свету. Разговарамо са књижевником Петром Милатовићем Острошким, човеком који уместо језика држи мач у зубима, председником СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ у Аустрији, председником СРПСКОГ КУЛТУРНО-ИНФОРМАТИВНОГ ЦЕНТРА у Бечу, уредником најчитанијих српских недељних интернетских новина ИСТИНА, аутором 32 књиге од којих су најпознатији његови хитови: ЛОВ НА СРБЕ, СРБИЈА НИЈЕ БЕСТРАГИЈА, ПАСЈИ СИНОВИ, ОПТУЖУЈЕМ, СЛОБОДА У БУНКЕРУ, НАДЗЕМЉЕ, чланом Удружења књижевника Црне Горе и аустријског удружења књижевника и новинара.
Разговарамо са човеком који се, као врло млад, отворено сукобио са режимом Јосипа Броза кад је Тито био на врхунцу моћи, због чега је три пута осуђиван зато што је одлучно заступао српске националне интересе и такав је остао до данашњег дана. Милатовићева реч и његова харизматичност никога не остављају равнодушним. На једној страни изазива огромно дивљење, а на другој мржњу, завист и љубомору. Као такав постао је заштитни знак револуционарног прототипа доследног браниоца српских националних интереса на свим континентима.
Петар Милатовић Острошки је рођен 2 новембра 1949. године у Црној Гори, непосредно у близини српског Јерусалима ОСТРОГА, по чему је још 1968. године добио надимак ОСТРОШКИ од стране ондашње власти које су га прогониле, мислећи да му нашкоде, а било је обрнуто: Петар Милатовић Острошки нашкодио је старој комунистичкој олигархији, допринео паду комунизма, наставио је да критикује Милошевићев режим због издаје српских националних интереса и данас је беспоштедни критичар овог "квислиншког режима" у Београду и Подгорици.
Дакле, реч је о човеку коме су српски национални интереси изнад сваког другог: партијског и личног! Таква доследност се ретко среће у данашњој недоследности!
Данас, када је Петар Милатовић Острошки у напону стваралачке снаге на бранику Српства, његова се реч пажљиво слуша, анализира и у Бечу, и у Београду, и у Бриселу, и у Вашингтону, а нарочито у Москви, што посебно добија на тежини ако се има на уму чињеница да су Србин из Црне Горе Петар Милатовић Острошки и највећи руски писац Александар Солжењицин лични пријатељи. Уосталом, сада ћемо чути човека који уместо језика држи мач у зубима....

ББ: Господине Милатовићу, да би наши слушаоци разумели са ким имам част да разговарам, замолила бих Вас да нам кажете укратко о себи.

МИЛАТОВИЋ: Непопуларно је говорити о себи. И поред формалног образовања, ја сам само најобичнији слуга српског народа. Као такав, ја сам непоправљиви љубитељ истине и заклети противник сваке лажи, било да долази с лева, с десна, или по средини у идеологизованом систему живљења и мишљења.
Ко год скрене са пута истине на странпутицу лажи добиће у мени најнезгоднијег противника у сваком политичком систему!
Као писац у најранијој младости сам дошао у сукоб са идеолошким протагонистима лажи, због чега сам три пута робијао и после чега су професионални обмањивачи и сејачи прашине у очи - историјски поражени.
Последњи пут сам осуђен 12. марта 1981. године због тога што сам, како пише у диспозитиву пресуде „јавно тврдио да је југословенско друштво труло, да југословенско друштво воде неспособни и настрани људи и да је југословенски Устав из 1974. године школски пример правне обмане српског народа“.
После треће робије отишао сам у емиграцију са епитетом државног непријатеља, а мени је била част да будем непријатељ државе која је заклети непријатељ целом српском народу!
У иностранству сам активан на плану обједињавања расутог и усправљања посрнулог на светосавском путу, јер све друго је најгора странпутица!

Б. Б.: Сву своју енергију сте усредсредили на рад у одбрани Српства! Шта је то што Вас мотивише да не посустанете?

МИЛАТОВИЋ: На Српство су данас зинуле све могуће але, оне велике и оне мале! У самом Српству данас влада срамно такмичење за првог српског Јуду у изузетно оштрој конкуренцији! Не могу зли да се договоре око тога ко је од њих најгори!
Данас из гробова јаучу умни, велики, јуначки и часни преци зато што њиховим костима разисторијски покушавају данас да суде неки малоумни, најмањи, најкукавичкији и најнечаснији унуци. Од заглушујеће клетве предака и камен је коракнуо. Тешко свима кад камење почне да корача уместо људи и када се неки људи окамене!
У оваквој ситуацији борба за Српство је највиша и најпреча морална обавеза сваког Србина који је склоп мисаоних констелација по мери Бога. Борба за Српство не значи ништа онима који су по мери Сатане!
Онај ко се за свој народ бори значи да служи виталним интересима свог народа. А онај ко служи своме народу онако како Бог служи грешнима, тај постаје аристократа неба по овоземаљској плакаоници и у свако доба дана и ноћи ужива, истовремено, гостопримство и Бога и сиромаха, а са тим моралним и националним капиталом купује се цело небо које је свима нада изнад глава!
Све ово што говорим данас у себи дубоко носи сваки частан Србин у иностранству, што значи да све нас у свету спаја висок степен моралне и националне одговорности према сопственом потомству. Ко ради обрнуто тај буквално сопственим рукама копа гробове властитој деци!

СРПСТВО ЦРНОГОРАЦА ЈЕ ТЕСТАМЕНТ СВЕТАЦА
Б. Б.: Рођени сте у Црној Гори. Црна Гора је постала независна држава маја 2006. године. Како видите будућност Црне Горе?

МИЛАТОВИЋ: Ја сам Србин из Црне Горе! Тако сам се декларисао и у Брозовим казаматима! Црногорац је српски аристократа! Од највећих Црногораца Српство нема већих Срба: Стефан Немања је рођен у данашњој Подгорици, преци Вука Караџића су рођени у данашњој Црној Гори, из данашње Црне Горе су преци Вожда Карађорђа, преци Милоша Обреновића су из околине мог родног Даниловграда у Црној Гори, па из околине мог родног Даниловграда су и преци Светог Николаја Српског – др Николаја Велимировића, најмудријег Србина свих времена заједно са Светим Савом и Његошем!
Укратко речено: Српство Црногораца је тестамент светаца! Онај ко се бори против тестамента светаца, тај је изгубио сваку битку у историји!
Независност Црне Горе од 21. маја 2006. године је последица антицивилизацијског геополитичког преструктурирања простора са недвосмисленом антиправославном и антихришћанском конотацијом, али ничија свећа није горела до зоре, па неће ни ова сатанска!
За независну Црну Гору су само они који не зависе од сопствене памети, а онај ко не зависи од сопствене памети тај нема будућност. Таквима је историјски пораз унапред обезбеђен.
Црногорцима не доликује да љубе ничије чизме. То су неки урадили на Петровдан 12. јула 1941. године када су пољубили Мусолинијеву и Павелићеву чизму. Ови који су ове године понизили Црну Гору са љубљењем чизама нових Мусолинија и нових Павелића, морају да знају да их ускоро чекају нови Бајо Станишић, нови Ђорђе Лашић, нови Павле Ђуришић!
Црна Гора коју су на превару створили Шиптари и неки одсрбљени Турци, у кооперацији са црном католичком интернационалом, није никаква Црна Гора него најцрња ГРОЗОМОРА!
Будућност такве Црне Горе је насличнија оном полуделом лекару који здравља својих пацијената прати на тај начин што редовно ишчитава посмртне плакате по бандерама!
Данас је Црна Гора приватна држава обогаћених пробисвета, криминалаца планетарног формата. Зна се шта у историји дочека приватна и криминална држава која је антинародна страва!

Б. Б.: 12. септембра ове године регистровали сте СРПСКИ КУЛТУРНО-ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР у Бечу. Који је програм Центра и колика ће бити финансијска помоћ државе Аустрије?

МИЛАТОВИЋ: Српски културно-информативни центар има амбициозне планове! Основно је да се обезбеди један кров за све Србе у Бечу, жалосно поцепане по свим шавовима.
Под тим заједничким кровом за све Србе у Аустрији треба да се нађе: српска библиотека, српска школа, српски музеј, штампарија, редакције српских новина, српског радио програма, српског телевизијског програма, уметничка галерија, сале за предавања, симпозијуме, семинаре, књижевне и музичке вечери.
Под тим заједничким српским кровом треба да се нађе: административна, правна, преводилачка, здравствена и геронтолошка служба, као и српски пословни центар.
Значи, само паметним српским укрупњавањем превазићи ћемо паланачку, ћепеначку деструкцију.
Што се помоћи аустријске државе тиче, ствар стоји овако. У оквиру законских регулатива државе Аустрије и Европске Уније захтеваћу најпре да Срби у Аустрији, који су најбројнија страна етничка група, јер НАС у Аустрији има 300.000, а у самом Бечу 150.000, добију статус ПРИЗНАТЕ МАЊИНЕ!
Са статусом ПРИЗНАТЕ МАЊИНЕ Србима су тада отворена врата на свим нивоима у Аустрији и целој Европској Унији!
При том, разуме се, захтеваћемо да се доследно поштују законске регулативе државе Аустрије и саме Европске Уније, што значи да се подразумева одговарајућа државна партиципација свих пројеката СРПСКОГ КУЛТУРНО-ИНФОРМАТИВНОГ ЦЕНТРА у Бечу који су компатабилни са свим цивилизацијским нормама.

Б. Б.: Господине Милатовићу, захваљујем Вам се на разговору са жељом да Српски културно-информативни центар у Бечу буде и ради овако како сте замислили.


НАПОМЕНА:
[Разговор са Петром Милатовићем Острошким можете да слушате директно преко интернета ако одете на www.ckcufm.com, а после емитовања ако одете на: http://f2.pg.briefcase.yahoo.com/pertep (изаберете CKCU и емисију коју желите]

БОБА БОРОЈЕВИЋ
E-Mail: ckcuboba@yahoo.ca
http://www.serbianna.com/columns/borojevic/

ИСТИНА број 77, Беч 1. октобар 2006
НОВОСТИ, Сиднеј, петак 17. новембар 2006., страна 11

почетак