Недостатак државне и националне стратегије!
Заменама теза поносе се срамним дужничким ропством!
Актуелни политичари подржавају туђе уједињење и на делу остварују српско разједињење!
О српској судбини данас одлучује тројка (Тадић, Драшковић и Коштуница) којој не бих дозволио ни три кокошке да причувају, јер би, поред те три коке носиље, унапред погубили најмање 33 пилета!
Данашњи српски политичари су саучесници будућих геноцида над српским народом на српској етничкој и историјској територији!
Зар ће опет Срби морати да ратују сваких 50, или 20 година?

Беч, 22. мај 2005. - Премудри народ је давно рекао како «ништа није лакше него плитку бару замутити и велику будалу наљутити». Актуелни српски политичари, својим јавним и тајним манирима, на свом примеру доказују прецизност ове староставне народне прецизности! Набрајање примера у овом тренутку био би анахронизам из простог разлога што је комплетан медијски простор испуњен разним аферама са свим елементима криминалног. И то не случајно. Народу се сервира прљави веш, изнет иза кулиса договорне бласфемије, народ конзумира подметнуте медијске обмане и самообмане, а круцијални проблем се потискује и гура испод тепиха.

НЕДОСТАТАК ДРЖАВНЕ И НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ!
Ова политичка гарнитура у отаџбини добила је у наслеђе, са матрице антисрпског континуитета титоизма, слобизма, досизма и овог данашњег грабизма, (јер, уосталом, и ова гарнитура је производ тог истог континуитета!) нерешено државно-правно и национално питање целог српског народа.
У тренутку када шиптарски терористи излазе пред целим светом са јасним великоалбанским националним програмом, српски политичари се понашају у стилу оног детета које кад зажмури мисли да је цео свет у мраку!
Уместо да званична српска политика, ако не до сада, а оно бар од сада (и то одмах!) изађе са јасном државно-правном платформом и кристално јасним српским националним програмом, актуелни српски политичари лију сузе у стилу оног ђавола који је плакао после самоубиства детета у шуми, али који није плакао због тога што се несрећно дете обесило у шуми него због тога што тај антихришћански чин несрећно дете није направило на тргу да сви виде!
Да се разумемо, свим могућим инструментализацијама, како на унутрашњем тако и на међународном плану, треба супротставити једину историјску алтернативу: државно-правно и територијално уједињење Србије и Црне Горе са Републиком Српском и Републиком Српском Крајином. Док год званична српска политика не испоручи целом свету ову историјску неминовност, сваки Курта и сваки Мурта из белосветске помрчине испоручиваће српском народу пакет по пакет уцена да би на миру џелата у кући довршили антицивилизацијски чин – комадање Србије и њено свођење на предкумановску, ону од пре 1912. године!

КАКО УЈЕДИЊЕЊЕ У ЕРИ РАЗЈЕДИЊЕЊА?
Некоме може ова опција да делује нестварно и да површном логиком закључи како је то савршено немогуће. Могуће је, могуће. И те како. Само треба хтети, смети и умети.
Све чињенице, од правних до историјских, су на српској страни. Друга је ствар што данашњи српски политичари неће, не смеју и не умеју да искористе све предиспозиције које су апсолутно на српској страни.
Доста је више кукања на тамо неки Запад! Доста је више упирања погледа на Исток. Једни српски политичари слепо верују у Запад, други у Исток, а нико од њих не верује у свој народ!
Реална политика је сурова као и живот, било на Западу, било на Истоку.
На Западу је ВЛАСНИШТВО уздигнуто до ранга симбола изнад сваког могућег Бога! Кад је тако како јесте у материјализованом свету, зашто српски политичари не изваде све српске ТАПИЈЕ у Босни и Херцеговини, Републици Српској Крајини, на Косову и Метохији?
Молим лепо, на Западу можете све да урадите «демократски», али не дирајте светињу ВЛАСНИШТВА која је изнад сваког божанства! Све српске тапије могу да стану на обичан CD – Rom. У Србији свака неписмена певачица може да сними на хиљаде CD, а држава Србија није у стању да то исто уради са српским тапијама у Босни и Херцеговини, Републици Српској и на Косову и Метохији. Уместо да врли «Европејци», са азијатским навикама, ураде оно што цивилизован свет поштује, њима је лакше да се играју «марксистичког четништва» и «комунистичког национализма» (Драшковић, на пример), или да кажу «ма ко се још осврће на четнике и партизане» (Тадић, на пример), иако су и они Срби, или да све «легалистички» посматра уз дремеж олињалог кућног мачора (Коштуница, на пример), а за то време возови пролазе и Србија се своди на предкумановски период.
Запад, ма колико га ко симпатисао, или не, признаје само и искључиво језик чињеница. Па кад је тако како јесте, како то да све српске политичаре ухвати колективни самозаборав и да сви забораве обавезујућу Резолуцију УН 1244? А та Резолуција, да подсетим, подразумева повратак српске војске и полиције на Косово и Митохију!

КАПИТУЛАНСТВО КАО ЈЕМСТВО!
Уместо да се одговорно државнички понаша, председник Србије дрско злоупотребљава председничку фукнцију са које отворено лобира у корист окупатора српских територија, речима: «О статусу Косова и Метохије неће одлучивати ни Срби ни Албанци него међународна заједница!».
Да је правне државе, само због ове изјаве било би иницирано уставно смењивање председника Србије са одговорне функције којој уопште није дорастао, а ако је дорастао онда је то у стилу курира на дужности капитулантског политичара чији је једини задатак да се придржава логике капитуланства као јединог јемства.

ЦРВЕНО-ЦРНА ТРОЈКА
И ова црвено-црна тројка (Тадић, Драшковић, Коштуница) треба да одлучује иза затворених врата српску судбину на остатку српске територије. Циници би казали: тога није било од када је прасе реп искривило!
Тој тројци не бих дозволио ни три кокошке да причувају, јер би, поред те три коке носиље, унапред погубили најмање 33 пилета!
Како је кренуло (а није морало!) данашњи српски политичари су саучесници свих будућих геноцида над српским народом на српској еничкој и историјској територији, јер све оно што они данас неодговорно и разисторијски коцкају и губе од српског потомства, које им је само привремено позајмило, то исто потомство мораће да враћа отето, а то значи да данашња српска политичка номенклатура унапред осуђује цео српски народ да ратује сваких 50 година, или вероватно сваких 20, све до коначног државно-правног и територијалног уједињења целог српског народа.
Уместо да се одговорно и државнички понаша, данашња српска политичка олигархија поноси се статусом дужничког ропства у које бацају цео српски народ и српска потомства. Слично је и Броз радио, а резултат имамо, а какве последице Титових пионира следе – сазнаћемо, наравно прекасно!
Од нејаких Уроша друго нисам ни очекивао сем национално штеточинство и политички дилетантизам!
Sine ira et studio!