Данас у свим сферама живљења и мишљења фаворизују се теглећи, они који тегле своје и туђе заблуде, а протерују се мислећи и разборити, они који виде, а нарочито они који унапред указују. Зато нас наше речи данас казују и истовремено прећуткују.
Данас су најгласнији они који су на ћутање обавезни, а обавезни су из много разлога.
Обавезни су да ћуте они који су својим нечињењем утрли пут свим сатрапима памети на матрици антисрпског континуитета титоизма, слобизма, досизма и данашњег грабизма.
Обавезни су да ћуте јер су они ревносни копачи гробова својој деци, својим унуцима, праунуцима, чукунунуцима и онима после њих, јер њихов учинак у корист српске штете је немерљив, попримио је космичке размере над српским земљама које расејавају као звезде по небу.
Обавезни су да ћуте они у Академијама зато што су знање испроституисали и мисао оковали.
Обавезни су да ћуте они који су оснивали политичке партије са старим комитетлијским навикама из времена када су трчали по своја мишљења. Паметније би им било да су, уместо што су оснивали партије, оснивали здраве породице, израђали нормалну децу, а не што су дочекали, као самопрозвани "лидери", да не буду лидери чак ни код својих жена, и као такви слали туђу децу у смрт за велике интересе малих људи који су преживелу туђу децу поскитали по белосветској помрчини!
Обавезни су да ћуте сви генерали који су нас на силу убеђивали у лажно братсво и јединство, чију је "четврту војну силу у Европи", поразила словеначка, крватска, исламизована и башибозлучка малобројна удружења поштара и кућних помоћница. Обавезни су да ћуте сви ти генерали који су распродали српску етничку и историјску територију, па сада покушавају и себе да продају "добровољним одласцима у Хаг" која наплаћују са по 500 хиљада евра појединачно, а све то плаћају претужни Серби, најпре територијама и главама, а сада и својим ропским статусом у оквиру дужничког ропства у систему озакоњеног безакоња финансијске мафиократије. Обавезни су да ћуте сви српски генерали који су заслужили да им усташе, балије и шиптарски качаци подигну велепне споменике захвалности за време њиховог продановићевског живота у центру: Загреба, Тиране, Беча, Ватикана и Техерана!
Обавезни су на ћутање сви српски новинари који нису својевремно написали оно што су морали и ако су нешто напабирчили што нису потписали, а ако се неко преварио да по некад потпише што је дозволио да му потпис самоцензура бесповратно избрише! Обавезни су, дакле, на ћутање сви новинари који у уједињеној српској држави (УСД) неће моћи бити ни портири у српским новинским кућама!
Обавезни су да ћуте сви црвени комесари у црним мантијама, они који звоне звонима по Србији док су у Синкстинској капели сахрањивали бившег лиферанта гаса у Аушвицу, оног истог који је, у својству римског папе, ватиканским признањем неоусташке Ендехазије, практично благословио сва убиства српске деце у: Далмацији, Лици, Баиији, Кордуну, Славонији, Барањи, Босни и Херцеговини - Светог Саве дедовини. Обавезни су да ћуте сви српски епископи који лију крокодиласке сузе за зликовцем Војтилом који је зликовца Степинца канонизовао у "свеца", а обавезни су да ћуте ти епископи јер, уосталом, њихово папољупство је и њихово саучесништво у црној ватиканској игри са крвавим џокером Степинцем! Обавезни су да ћуте, јер нису звонили звонима по Србији када су мондијалисти - фашисти бомбама, са безбедне висине 10 хиљада метара, убијали српску децу у: Републици Српској, Србији и Црној Гори.
Обавезни су да ћуте сви они који се за папом уписују у књигу жалости и који истовремено из Србије опет протерују у емиграцију првог српског емигранта Светог Саву, творца Светосавља, најтрајнијег духовног здравља и најчвршћег моралног узглавља!
Обавезни су да ћуте сви српски књижевници који су били и виновници и саучесници српског националног посрнућа, сви они који су од светог појма СРПСКА КУЋА направили злочин који се зове БЕЛОСВЕТСКА РАСКУЋА!
Сви се они међусобно награђују и нагрђују. Журе да што пре између себе поделе, испод скута безвласне власти, последње мрве первезне бесчасти, јер знају да ће их потомства помињати као примере како не треба мислити и писати и да ће, као такви, бити заступљени у свакој будућој "Антологији глупости и дрскости".
Обавезни су на ћутање сви новопечени богаташи, јер чим отворе уста, не само да се виде неопрани зуби, него се и у првој половини изговорене реченице лако измери дубина људске плиткоће њихових промајних глава. О тајкунској обавези да ћуте биће речи другом приликом у широј елаборацији.
Обавезни су на ћутање сви они које народ потајно и наивно симпатише као потенцијалне "Вождове" док их јуре тамо неке неостварене жене, промашене мамице Карлице! Обавезни су на ћутање зато што сада ћуте, што лепо мушки не изађу и подвикну да цео свет чује: ОТАЏБИНА ЈЕ ОВО СРБИНА! С ОГЊИШТА МИЛОГ БЕЂИ МИ КУГО!

КО НИЈЕ ОБАВЕЗАН ДА ЋУТИ?
На ћутање нема право онај ко је увек био са својим народом, онај ко је увек живео по Божјем науку, онај који је орао њиву, сејао, жњео, децу рађао и у Светосавском духу их васпитавао, онај који је жртвовао каријеру и лагодан грађански живот да би у казамату био на бранику истине, правде, слободе и достојанства - далеко слободнији од свих његових кључара на привидној слободи у овој планетарној робијашници!
На ћутање нема право онај свештеник који се данас крсти од чуда гледјаући како се Црква претвара у пијацу, који добро зна да је Исус Христос растерао све трговце са степеништа Божјег храма.
На ћутање нема право онај учитељ и онај професор који је туђу децу подучавао као своју рођену, који је од свакоме од њих напунио главу препородитељским начелом: ХТЕТИ, СМЕТИ, УМЕТИ НАРОДУ СЛУЖИТИ, онако како Бог служи грешнима, јер онај ко тако чини тај постаје аристократа неба по овоземаљској плакаоници и у свако доба дана и ноћи ужива истовремено гостопримство и Бога и сиромаха, а са тим моралним капиталом купује се цело небо које је свима нама изнад наших глава!
На ћутање нема право ниједна мајка, ниједна сестра која тражи своје природно и Божје право да поред себе има нормалног мужа и нормалног брата!
На ћутање нема право ниједно дете, већ свако треба да постави два круцијална питања: ЗАШТО? и КАКО ДАЉЕ?
Ако се ова два најпростија питања, изговорена кроз чиста дечја уста из најчистије људске душе, не поставе сада и не дође до логичних одговора по мери Бога (ако је човек склоп мисаоних констелација по Божјој мери, а јесте!), бојим се да ће и деца ове деце, па и деца њихове деце, постављати иста, најпростија питања!
Дакле....