После Француске Револуције 1789 – 1794. године, која је, под изговором снажења буржоазије и немирења са ондашњим апсолутистичким системом (Ancien regime), посејала свако зло, антихришћанско, семе у Европи, данас, (29. маја 2005. године), после равно 211 година, Французи су, на референдуму поводом европског Устава, сами извели бескрвну другу Француску Револуцију, којом су отворено рекли: НЕ!, новом светском поретку, који није ништа друго до перфидан еуфемизам за нови светски тоталитаризам, или у конкретном случају – Французи су данас рекли: НЕ! - новом европском поретку, који представља, чак и лингвистичку, копију Хитлеровог „новог поретка у Европи“ од пре Другог светског рата, јер данашња ЕУ никако не представља европеизацију Немачке, већ најогољенију германизацију Европе са IV великонемачким Рајхом иза паравана ЕУ!
Дакле, Галски петлови су кукурикнули и нису завршили у лонцу еврократије, политократије и белосветске финансијске мафиократије, а то значи, како је и пре референдума најављивао Гијом Пелтје, један од лидера кампање против Устава ЕУ, - „Француска је закочила Европу технократа, комесара и банкара и постаје мотор нове Европе, Европе држава, Европе народа, Европе демократије и слободе“!
Пораз наметања европског Устава Француској, охрабриће у среду Холанђане да и они одбаце европски Устав као средство за топљење нација и државотворних народа у новом разевропском лонцу, чега су, у највећем броју случајева, свесни сви у Европи, али информације те врсте се најстроже цензуришу у овом неототалитарном (зло)времену!
Французи су се данас на референдуму о Уставу ЕУ изјаснили негативно из пет основних разлога!
Први на листи разлога је европски модел „ултра-либералне“ привреде који је тржишна питања ставио испред социјалних, односно, тај „ултра-либерални“ модел привреде је на директну штету социјалне сигурности у држави.
Други разлог је тај што су Французи постали дубоко свесни да на пољу безбедности Устав ЕУ ставља Француску у стање потпуне зависности од НАТО-а, а самим тим и од САД, јер, не треба сметнути с ума, да је НАТО ударна песница актуелне америчке дипломатије у свету!
Трећи разлог је тај што су Французи постали дубоко свесни да се француске надлежности, чак и оне на унутрашњем плану, са Уставом ЕУ дрско преносе на Брисел, а на ту врсту одузимања надлежности и ингеренција поносни галски дух је изузетно осетљив, што су еврократски медиокритети занемарили.
Четврти разлог је тај што се Французи најодлучније противе уласку Турске у ЕУ која би, пропорционално броју становника, у европском парламенту имала највећи број посланика, а управо овај разлог је заједнички код свих европских народа који су дубоко свесни да је ЕУ, ипак, хтео то неко да призна или не, само „хришћански клуб“, што додатно отежава рад архитектама хришћанске несреће у Европи.
Пети разлог је у француској актуелној сумњи о сврсисходности саме Европске уније са оваквим механизмима које прописује Устав ЕУ.
Да су Французи одговоран државотворан народ, дакле, потврдио нам је данашњи референдум у Француској на којем је поражен глобализам! А да је уједињена Европа само апстрактан појам, потврђује нам историја. Наиме, сви досадашњи покушаји европског уједињења су пропали: Јулије Цезар, Карло Велики, Папа Иноћентије III, Наполеон, Хитлер и данашња Европа је, у ствари, далеко од стварања јединствене континенталне културе и идентитета, даље него што је била у време: Ничеа, Бургхарта, Фостера, Крочеа.
Европски простор, хтео то неко да призна или не, замишљен је, кроз ЕУ и њен Устав, као неоколонијални полигон под надзором оних који европске нације желе да претворе у најобичније етничке групе без икаквог кохезионог фактора, док, с друге стране, није могуће створити синтетичку такозвану „европску нацију“ као замену за ове постојеће европске, што нам најилустративније потврђује бивша Југославија, и као краљевина и као република, а чија судбина, опет хтео то неко да призна или не, није ништа друго до увертира за планирану европску катаклизму са планетарним последицама. Ту европску катаклизму у 21 веку, отворено тврдим под пуном моралном, кривичном и историјском одговорношћу, припремили су они исти који су у 20 веку финансирали два различита, привидно међусобно супротстављена, екстремизма: комунистички и фашистички који су били и остали само пука средства према једном истом циљу – разевропљивању Европе кроз планирану европску катаклизму планетарних размера!
Французи су све ово на време схватили и данас одлучно рекли: НЕ!, а српски актуелни политичари, као гуске у магли, папагајски обмањују народ о путу у Европу, прећуткујући да иду грлом у јагоде! Не, хвала!