И Срби и Албанци су жртве архитеката планетарне несреће! Српско и албанско национално питање, која су једина нерешена у Европи, могу без капи проливене крви да реше искључиво српски и албански национални прегаоци применом начела: ХТЕТИ, СМЕТИ, УМЕТИ!
Решавање националног питања Срба и Албанаца на Косову и Метохији услов је свих услова, јер српско и албанско национално питање на Балкану су остала два једина нерешена национална питања у целој Европи.
Досадашњи начини решавања националног питања једних и других представљали су перманентно бављење последицама, док су узроци остајали нетакнути да би производили касније још катастрофалније последице које се у једнакој мери односе и на једне и на друге.
Оставимо сада по страни међусобно искључиви историјски атавизам Срба и Албанаца, јер отклањање тог негативизма подразумева дуг историјски процес, нарочито код закаснелих историјских нација, каква је албанска, а да би се добило у том историјском међувремену потребно је безусловно решити и српско и албанско национално питање.
Позабавимо се прагматичним могућим решењем српског и албанског националног питања (као једина два нерешена у Европи) и суочимо се са предностима и недостацима у оба случаја.
Као Србин, пореклом из српске Црне Горе, дозвољавам себи слободу да прво презентујем своје виђење решавање албанског националног питања које неће бити на српску штету, а касније и решење српског националног питања које неће бити на албанску штету, да, дакле, нико не буде поражен и да сви буду победници.
Прво, поставља се питање: Имају ли право Албанци на своју националну државу у Европи која је скуп националних држава и чији су устави национални? Одговор је недвосмислен: имају!
Друго, имају ли право Срби на своју националну државу у тој и таквој Европи? Опет је одговор недвосмислен: имају!

ГДЕ ЈЕ ПРОБЛЕМ?
Логички произилази питање постављено у међунаслову: Где је проблем? Одговорно тврдим да је проблем у нама самима! Проблем је у томе што Срби не постоје у Уставу. Постоје само као грађани! Дакле, Срби не постоје у садашњем Уставу чак ни на папиру, али су историјска чињеница и у амбис овог раскорака памети падају сви данашњи српски политичари, без обзира на страначку припадност и политичко определење, изузимајући, разуме се, оне који су најближи овој констатацији, или сами констатују то исто, али на жалост без неког већег политичког утицаја на домаћој и међународној политичкој сцени која није ништа друго до гладијаторска борба слепих и сакатих!
Албанци немају тај проблем. Они имају јасан албански национални програм који планира уједињење свих Албанаца на територијама: Албаније, Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке. То је максималистички албански национални програм у чије остварење не верују чак ни његови планери: Исмаил Кадаре, Адем Демаћи, Али Хадри, Ибрахим Ругова и остали. Задовољиће се, како то обично бива у историји, оптималним решењем које је компатабилно са другом страном, разуме се, у овом случају српском.
И лаику је јасно да се један проблем решава самим зналачким приступом том проблему. Срби проблему Косовско-метохијског, намерно запетљаног, Гордијевог чвора прилазе у оквиру категорије „грађанина“ а не у оквиру историјске националне категорије, што ствара широко поље за све нежељене манипулације и безочне инструментализације, а сведоци смо свега тога свакодневно на свим нивоима српског живљења и мишљења.
Албанци су поштеђени тога и они решавању Косовско-метохијског Гордијевог чвора прилазе искључиво са становишта великоалбанског националног питања, а истовремено пред угњетеношћу категорије „грађана“ затварају се очи и нојевски завлачи глава у песак и на домаћем и на међународном плану.

НАЈВЕЋЕ САВРШЕНСТВО КАО НАЈСАВРШЕНИЈА ЈЕДНОСТАВНОСТ
Познато је да је највеће савршенство, у ствари, најсавршенија једноставност! У нашем српском случају то значи да српски политичари данас, без обзира на међусобну партијску и идеолошку искључивост, морају да, по кратком поступку, донесу Устав који ће бити УСТАВ ВЕЋИНСКОГ СРПСКОГ НАРОДА СА СВИМ ПРАВИМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА, АЛИ И ОБАВЕЗАМА ОБОСТРАНИМ! То би значило у старту отклањање сваког облика манипулације и инструментализације ма са чије стране долазиле и на домаћем и на међународном плану!
Доношењем Устава већинског српског народа са свим правима националних мањина, али и обостраним обавезама у духу свих међунардоних уговора и конвенција, представља потпун и правилан приступ даљем решавању намерно запетљаног Гордијевог чвора на Косову и Метохији, најсветијој српској тапији!
Тек тада се стичу сви услови да свет поштује и цени оправдане српске минималистичке захтеве да у својој кући живи животом достојног човека, а не подстанара у властитој кући кога сваки Курта и Мурта из белосветске помрчине, заједно са криминалним уљезима, избацује из властите куће!

НЕКОЛИКО ПИТАЊА СРБИМА И АЛБАНЦИМА
Господо, зар не видите да је у питању најогољенија инструментализација српског и албанског националног питања на Балкану од стране архитеката планетарне несреће?
Зар не видите да је њима стало и до Срба и до Албанаца колико и мени до лањског снега?
Зар не видите да архитекте планетарне несреће прибегавају логици наизменичне симетрије, час на албанску, час на српску страну?
Зар не видите да архитекте планетарне несреће вешто избегавају отклањање узрока и да безочно намећу перманентно бављење последицама како српско и албанско национално питање никада не би било решено на задовољство и једне и друге стране?
Зар не видите да су и Срби и Албанци на Косову и Метохији жртве геополитичког прекомпоновања простора у циљу инаугурације неоколонијалног статуса?

ДВОДНЕВНЕ САМИЦЕ СВИМА
Пре било каквог решавања, намерно запетљаног, Гордијевог чвора на Косову и Метохији сваког Србина и сваког Аллбанца ја бих данас осудио на 48 сати робије, закључао бих их у самице и свима дао по један примерак дела МАРКА МИЉАНОВА која се зову: ПРИМЈЕРИ ЧОЈСТВА И ЈУНАШТВА и ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ АРБАНАСА И ЦРНОГОРАЦА, условио бих напуштање дводневног затвора претходним читањем ове две етичке лапидарности!
Ова два најетичкија дела у светској књижевности није прочитало ни 2 одсто српских ни 0,5 одсто албанских политичара и са таквим медиокритетима не треба очекивати никакав напредак, већ само назадак!
И још нешто господо, одговорно тврдим под пуном моралном, националном и историјском одговорношћу следеће: поштени и некомпротивани српски и албански националисти на Косову и Метохији врло лако би се договорили без капи проливене крви на било чијој страни, ничији интереси не би били повређени, свако би имао заштићен сопствени интегритет, нико не би био поражен и сви би били победници, али на принципу препородитељског начела: ХТЕТИ, СМЕТИ, УМЕТИ НАРОДУ СЛУЖИТИ, а не као што то данас раде српске и албанске националне штеточине и политички дилетанти под крвавом диригентском палицом архитеката планетарне несреће!
И Срби и Албанци су жртве архитеката планетарне несреће! Српско и албанско национално питање, која су једина нерешена у Европи, могу без капи проливене крви да реше искључиво српски и албански национални прегаоци применом начела: ХТЕТИ, СМЕТИ, УМЕТИ!
И Срби и Албанци су жртве манипулација архитеката планетарне несреће који, на принципу наизменичне симетрије, иницирају најниже пориве на матрици најогољенијег негативног атавизма.
Без сумње тренутни статус кво је неприхватљив, нарочито за Србе, без обзира на антисрпску тендециозност инструментализованог дела међународне заједнице која је постала инструмент самовоље Билдерберг групе и Трилатералне комисије, на једној, и без обзира на срамну капитулантску политику актуелних српских властодржаца!
Поставља се круцијално питање: како решити бројчану премоћ на Косову и Метохији и шта са Албанцима?
По мом дубоком убеђењу треба се само доследно придржавати стандарда који су светиња у том такозваном демократском и цивилизованом свету.
Наиме, ко год се у САД, Енглеској, Француској, Канади, Аустралији, Немачкој, као политички емигрант и натурализовани држављанин, бави терористичком делатношћу и својим субверзивним и терористичким деловањем подрива уставни темељ усељеничке државе, тај по кратком поступку буде ухапшен и после сношења законских консеквенци једноставно протеран у матичну државу, заједно са целом својом породицом!
Зашто та озваничена пракса у целом цивилизованом свету не би могла да се односи и на Албанце који се баве терористичком делатношћу у усељеничкој држави?
Зашто се не примени пракса цивилизованог света која је, узгред буди речено, јасно дефинисана многим међународним уговорима и конвенцијама?
Не може један аршин у међународном праву да важи селективно. То је алфа и омега посртања званичних српских политичара који, отворено говорећи, воде и креирају проалбанску политику на српску штету од 1945. године до данас!
Шта би у пракси значило доследно примењивање санкционих законских регулатива према усељеним политичким емигрантима у нашуме случају?
То би,математичким речником речено, било буквално изручивање 1 милион и 600 хиљада албанских терориста УН да их, поштујући Конвенцију Конвенцију (Convention of 28. July 1951) УН буквално вратимо у матичну државу, онако како би то у свако доба дана и ноћи урадиле: САД, Канада, Аустралија, Енглеска, Француска, Немачка, Аустрија, Италија и свака друга држава, а све, разуме се, у оквиру међународног права!
Ова могућност нарочито добија на тежини управо сада када се свет бори против тероризма, на једној, и када управо на Косову и Метохији јавно делују огрнаци терористичке Беле Ал Каиде, на другој страни!
Необавештени би могли да поставе питање: како се дошло до цифре 1 милион и 600 хиљада Албанаца које треба екстрадиктовати у матичну државу Албанију...
Врло једноставно! Од 1941. до краја 1948. године на Космету је насељено 400 хиљада Албанаца који су у стварности лажни политички емигранти и који су цео живот посветили субверзивној и терористичкој делатности. Простом биолошком репродукцијом дошло се до цифре од 1 милион и 600 хиљада, јер сваки лажни политички емигрант има супругу и најмање двоје деце, а у случају сношења законских консеквенци, у духу међународних уговора и конвенција, као и међународног права, сви чланови породице, као активни саучесници у субверзивној и терористичкој делатности према усељеничкој земљи, подлежу обавезној екстрадикцији матичној држави, у овом сучају Албанији.
Толико што се тиче међународног права и обавезујућих међународних уговора и конвенција.
А сада још један врло значајан моменат који је у потпунсоти комтатабилан са целим западним светом, па и источним, ако се уопште више може говорити о тој врсти поларизације.
Наиме, приватно власништво је на Западу светиња над светињама. Приватно власништво је дигнуто на пиједестал изнад сваког божанства! Ако је тако како јесте зашто Срби да прагматично не искористе ту могућност која им се сама нуди и која, по кратком поступку, решава све Гордијеве чворове на Космету?
Зашто Срби, једноставно, не поштују валидност тапије! Срби имају већинско власништво на Косову и Метохији! Управо власништво над територијом отклања све исполитизоване дилеме. Ово се не односи само на Косово и Метохију, већ и на Босну и Херцеговину где су управо Срби власници две трећине теритроије БиХ! Али то је већ тема за следећи наставак у којем ће бити речи о неминовном историјском договору на бази свих међународних уговора и конвенција, а све, разуме, у оквиру међународног права које је, како сам запад признаје, изнад сваког националног, па да видимо како се може управо то искористити за заштиту виталних српских националних интереса применом начела: хтети, смети, умети народу служити!