Речи јеванђелисте Матеје - "Чувајте се лажних пророка који вам долазе у одјелу овчијем, изнутра су вуци грабљиви" као да су најавиле време када ће се у Србији појавити „добронамерни" Јеховини сведоци, „безазлене" присталице Хари Кришне и остали који својим „овчијим оделом" намамљују људе.
Према неким истраживањима више од 300.000 грађана Србије приступило је неком тајном удружењу. А, питање - да ли међу њима има оних који су некада, али и оних који данас кроје судбину милиона грађана ове земље, и даље се само нагађа. Таква питања, многи ће рећи, није паметно постављати. Чак и у случају да вам неко да одговор, упозориће вас да је то само претпоставка или шпекулација. А о томе да је у питању незванична информација, да се и не говори. То се, једноставно, подразумева. Ако је познато да „верске заједнице" својим присталицама не нуде само „мир", сладострасни рај и спасење, већ у великом броју случајева обећавају им да ће од њих створити праве финансијске магнате са великим политичким утицајем, разлози за “учлањење” у неку од секти, чине се некима, сасвим “разумни”.
За разлику од првобитних секти, савремене секте, немају само религијску сврху, већ јасан циљ - да се што више обогате. То је разлог због кога теже да уђу у највише политичке кругове, и имају утицај на центре моћи.
Повезаност секти и политике, тврде познаваоци, несумњива је. Да је у иностранству ова тема одавно престала да буде табу може да посведочи и податак, који је и обелодањен у тамошњим медијима - да су у Америци на инаугурацији Кофија Анана у првом реду седели озлоглашени Мун (чија секта, иначе, држи фармаколошку индустрију у целом свету) и Шри Цин Мои.
Но, да се вратимо овдашњим приликама. Почетком 90-тих година у нашој земљи долази до експанзије и посебног интересовања за транседенталну медитацију. У медитацији нема бога, човек се моли енергијама, односно “живахном ништавилу”, па управо из тог разлога не чуди што је ова врста, многи ће је касније оквалификовати као, “секта” била најзаступљенија код чланова Југословенске левице. Трансцендентална медитација поред адвентиста, и сајентолога најзаступљенија је секта међу нашим политичарима. Многи актуелни, али о бивши министри, могло би се рећи на неки начин били су и промотери секти преко којих су остваривали и јос увек остварују своје циљеве. Јавна је тајна да је велики поборник трансценденталне медитације Јара Рибникар чији је утицај на бившу власт, био изузетно видљив.
Медитаната бројчано највише је било у ЈУЛ-у, јер је њихова шефица Мирјана Марковић, и сама била њихов члан. Претпоставља се да је знања, али и инструкције добијала на Истоку, где је често боравила. Да су такве претпоставке близу истини сведочи податак да је супруга бившег председника СРЈ Слободана Милошевића, почасни грађанин Кине, земље у којој је медитација и те како заступљена. Непотребно је, чини се, говорити колики је био утицај Мирјане Марковић на политичка дешавања у земљи, али и политику коју је њен супруг заговарао 90-тих година.

ДЕМОКРАТЕ, НАЈБРОЈНИЈИ СЕКТАШИ
Иако је Мира Марковић довела „медитанте" у ЈУЛ, претпоставља се да највећи број присталица медитације данас у Демократској странци, што не значи да се нису инфилтрирали у друге политичке партије.
Осим тога, они имају и своју регистровану странку, Партију природног закона. Оно што је интересантно јесте да је то једина партија која постоји у свакој земљи на свету, али која је у Србији била моћна, као и јогини летаци. И док се цела Србија смејала представљању јогиних летаца у предизборној кампањи,1997. они су згртали огромне паре радећи хороскопе и правећи индијске лекове, а велики мислилац Махараши, који стоји иза целе ствари, куповао је по Швајцарској осигуравајућа друштва и болнице где се истражује како људску личност утиснути на чип.
Интересантно је да више од 60.000 Срба медитира, а да при том нису свесни опасности која им прети јер се медитација као и јога,( многи ће истаћи да је то заправо једно те исто,) рекламирају као најобичнији вид рекреације. Међутим, та „гимнастика" изазива зависност и своје практиканте претвара у наркомане и психијатријске болеснике. Истина, неки се из свега тога извуку, неки не. То је нека врста духовног криминала јер се човеку обећава „здрав живот", а претвара се у наркомана. Научно је доказано да медитација развија зависност. У том смислу, врло је интересантно да наркомани често остављају дрогу и прелазе на медитацију. Оваква тврдња била је многима довољна да неке политичаре из бивше владе подведу под секташе јер се претпостављало да је незнатан број њих био под дејством неких омамљујућих средстава јер је то био једини начин да издрже сав напор којим су били изложени.
Секте су несумњиво нека врста специјалног рата, ако под ратом подразумевамо економску, религијску или културну експанзију на рачун другог. Зато је врло индикативно да су САД оформиле Одељење за међународне верске слободе (OIRF), које се за прикупљање података ослања на америчку обавештајну мрежу.
Друга секта на скали заступљености у насој земљи је Сајентолошка црква, што не значи да је мање значајна. Она броји више од 10 милиона верника у целом свету и директан је финансијер Беле куће. Основао ју је, “уз благослов” ЦИА, амерички обавештајни официр Лафајет Роналд Хабард. Блиска веза са америчком администрацијом одржана је и до данас.
За разлику од Америке, где је познато да велике холивудске звезде, по опредељењу сајентолози - организују хуманитарне акције од чијих прилога се финансирају политичке кампање, у Србији се о томе и даље ћути. Интересантно је да раличите земље у свету, заузимају различите ставове по питању сајентлогије. Примера ради, у Енглеској, ова секта има статус корпорације, Француска је одбила да је региструје као верску заједницу, а у Немачкој им је, због доказаних финансијских малверзација, забрањено да имају банковне рачуне.
У Србији и Црној Гори присталице ове врсте секте најбилзе су центрима моћи. Јавна је тајна да је академик Милан Ракић, који је једно време био на целу ICN Галенике, такође сајентолог, а исто то претпоставља се о за Милана Панића, једног од најбогатијих Срба у дијаспори.
Најмоћнија секта на свету у области глобалних финансија и монетарне политике – Сајентолоска црква преко личних контаката, али и ангажмана са странком Г17 плус покушава да оствари свој утицај и своје планове у Србији. Да што боље обаве “започети посао” поможе им сам врх ове странке, с лидером Мирољубом Лабусом на челу, који, како тврди поуздани извор, као поборник трансценденталне медитације припада трећем од 27 нивоа сајентолоске организације!
Захваљујући својим везама, али и несумњиво туђим интересима, Лабус је после 5. октобра 2000. довео у Владу Србије за министра финансија париског ђака србијанског порекла Божидара Ђелића коме је “пошло за руком”, наравно уз стручну помоћ Млађана Динкића да угаси највеће домаће банке и отвори широм врата страним.
Најважнији задатак сајентолога јесте да посредним путем, односно преко финансија утичу на власт у целом свету. Сајентолози су заправо светски финансијски олигарски и по, неким проценама, имају неограничен буџет за обучавање банкарско-финансијске и политичке елите у свим државама где за то имају интерес. Чини се, у Србији су га имали. И те какав!
Да је Божидар Ђелиђ, кога је народ од миља прозвао Божа Дерикожа. заиста члан ове секте могло би се закључити и на основу податка да никада са покојним премијером Србије др Зораном Ђинђићем није посетио Немачку када је председник владе у тој земљи обављао своје председничке дужности.
Заправо, изгледа да је само Немцима пошло за руком да схвате суштину деловања овог “удружења” па су донели одлуку - отказали су им гостопримство у својој земљи. Наравно, то не значи да њени поборници и даље не раде свој посао, тим пре што су изузетно моћни и због свог великог утицаја у међународним финансијским институцијама, а ново чланство придобијају преко јавних личности. Шта ће им боља реклама од изјаве највећих холидвудских звезда - Тома Круза и Џон Траволте да су сајентолози.
У Србији сајентолози, као што је већ напоменуто, улазе преко неких невладиних организација, пре свега “преко” Лабусове странке Г17 плус. Они дају пуну подршку овој партији, и то је један од разлога што је Г 17 плус имала своје представнике у НБС И НБЈ, али и другим финансијским и царинским службама. Шта више, и у актуелној влади “држе” ова места – Министарство финансија.
Подсећања ради, после сајентолошке “операције” у Албанији, преко пирамидалних штедионица дошло је до слома финансијског система у земљи, а сличан модел примењивао је и сам Слободан Милошевић. После петооктобарских промена, и промене власти у земљи, сајентолози нису седели скрштених руку већ су направили продор у ДОС-ову власт, а најбоље уточиште и срдацну добродошлицу пронашли су у Лабусовој странци, која је од првобитне експертске групе прерасла у политичку партију чији је очигледан циљ био да власт узме у своје руке.
Осим Лабуса, Ђелића и Динкића, за које се са великом сигурношћу у Србији прича да су сајентолози, као чланови ове организације помињу се још неке њихове страначке колеге. Конкретно, Ксенија Миливојевић и Предраг Марковиц, председник Скупштине Србије, али и актуелни министер одбране Првослав Давинић.
У време најстрожих санкција Скупштина Уједињених нација дозволила је да се у Југославију увезе пропагандни материјал Јеховиних сведока - и то, на запрепашћење многих, као хуманитарна помоћ! А велика заслуга за такав потез приписивана је Буби Морини.
Самоубиство двоје 17-годишњих средњошколаца једне београдске гимназије била је иницијална каписла да тема о све већој експанзији секти, али и њиховом утицају на омладину, поново буде број један у домаћим медијима. И док су бројни познаваоци, али и они који су се тако сматрали, говорили о овој теми, закључујући да је спас увођење веронауке у школе, “процурела” је информација да је тадашњи министар просвете Гашо Кнежевић – секташ, односно да припада Јеховиним сведоцима. Иако се о томе, наравно, није јавно говорило, велики број грађана који је био упознат са том “чињеницом” имао је у глави само једно питање – ако је министар просвете у секти, каква ће бити будућност наше деце. Одговор нису добили ни после истека његовог мандата.
Још један догађај од пре три године довео је у везу тада актуелног министра културе и секте. Наиме, када је премијер Ђинђић захтевао од својих министара да пођу са њим у Институт за трансфузију крви у Београду и постану добровољни даваоци, само један је одбио – Бранислав Лечић! Тада почињу шпекулације да је Лечић присталица Јеховиних сведока јер је познато да се чланови ове секте заветују да не примају трансфузију крви, нити своју крв дају, чак и по цену смрти. Та забрана важи и за децу и за труднице које одбијају царски рез.