NEĆEMO ZNATI

Kad nam smrt bez povoda prava,

nezvana kucka i na vrata pozove,

krenućemo nemo, bez pozdrava

i ostavit tada sve važne poslove.

S proleća nekog il jeseni rodne,

nećemo znati vreme, doba dana,

je li jutro kasno, il je poslepodne,

žetva stigla, ili polja tek uzorana.

I kad pokrov beo prekrije i stisne,

i zavesa se spusti od tame otkana,

a smrt likujući pobednički vrisne,

zemlja nas zagrli mokra, izrovana.

Nećemo poznat tužna uplakana,

lica nam draga i plamen na sveći,

ni zadnje zbogom ko bi mogo reći,

a noć već tiho pada po humkama.