OTADŽBINA

Eh, ja ne umem kao Đura o Otadžbini,

da pevam i da joj se divim ko princezi

i radije bih o bregu u selu mom i brezi,

o mlečnom putu, ili zvezdanoj prašini.

I ne znam onako kao što je Branko

u svom Kolu da naveze i našara znao,

ja bih pre prosjaku što mlatara štakom,

ponešto za prevoz od svog jada dao.

I Otadžbini da pevam, od radosti kličem

il kao Desanka da joj ode skladam,

eh, pre bih od muke da urlam i vičem,

od tuge da plačem, od stida propadam.

Nek ratovi prođu, nek presahnu bune,

pomirenje tražim, diž` se zemljo stani,

nek' zadrhte srca od sreće ko strune,

nek' se raduju ljudi, srećni, nasmejani.