LETO

Leto je. U mome kraju,

sela ustala pred zoru,

strnici na žita mirišu,

ko dunje na prozoru.

Košeni trava stogovi,

svuda pejzaži Gogovi,

oblaci modri grozdovi,

a kapi im beli plodovi.

Na mesec laje keruša,

da ga dohvati pokuša,

bunar i đeram sa slika,

na stolu Jesenjin i lirika.

Leto je u mome kraju,

na vetru leluja jasika,

i ptice u horu pevaju,

a pesma čista klasika.

U mome kraju cvetaju,

kraj puta divlji makovi,

i tako opojno zamirišu,

kad letnje kiše padaju.

* * *

Leto sparno, vrelo je,

i sve je tiho zamrlo,

i vetru daha nestalo,

jedva nebo zaspalo.

Samo mesec bekrija

po svu noć se opija,

pijan smeška u vodi

i sucokrete zavodi.