JA ZAVIČAJ PAMTIM

Ja zavičaj pamtim po šumama načim,

po ceru, hrastu i po međasu makljenu,

po seljacima ukletim, sirotim, ubogim,

znam ga go i bos, po pasijem vremenu.

Ja zavičaj pamtim po belog bagremu,

sećam ga se još i po orgijama psećim,

po kruški u međi i procvalom klenu,

po zorama pamtim i jutrima prolećnim.

Pamtim ga po zlu i po nesreći

i bedi i po vojskama i grobovima ratnim,

ja zavičaj pamtim i po očevoj besedi

po lošem ga pamtim putevima blatnim.

Ja zavičaj pamtim po kravi Ljubavi

i krupnim i tužnim očima joj svodnim,

pamtim ga po Uskrsu, Božiću i Slavi,

po kišama pamtim i poljima rodnim.

Po zvezdama znam i vatrama večnim,

i po vetrovima tim severnim i hladnim,

gazdama našim gladnim, nečovečnim,

po ljudima pamtim nesrećnim i jadnim.