I SADA SU

I sada su sva proleća,

cvetna lepa kao pre,

ali srce već oseća

da u nama tiho mre

zanos duše detinje.

I sada su sve jeseni

pune zlata ko i pre,

ali ruke već umorne

što su zlato sabirale.

I sada su usne čedne

na poljupce spremne

vrele, ali vatre izostale,

što bi oči nače ledne,

srce, dušu zagrejale.

I sada su jutra bistra,

al` na oči magle pale.

Letnje noći i sad iste,

ko nekada tople, vrele,

ali duša sad ne ište,

za uzglavlje grudi bele.