DUŠA

Vidimo nebo prepuno zvezda,

al više duše nego očima,

i zato zvezde lice na gnezda,

belu pticu što se iz ruku otima.

Ženu bedara belih, nagu u aktu,

a prsa, grudi, ko na crkvi zvona

i srce ludo bije i tuše po taktu,

ali duše u nama pogasi vatru.

I ne više bludnica, nego madona

pred nas stane, a oči od stida

skrenu u stranu. Vidimo suzu

I dete što gorko plače i rida

A duše u plaču, muci, bluzu,

prepozna patnju, bol i tugu.

Vidimo da zvezda pada u luku,

a duse drhti i pruža joj ruku.