CEH SMO PLATILI VEĆ

Deca su nam stranci u zemlji očeva svojih,

nikoga poznatog nema, jedino rođak koji,

i sve im je strano i tuđe, ptići su drugog jata,

i ne znači njima mnogo ta zemlja nepoznata.

A oćeve im mami i bičem čežnje bije,

prošlo i davno doba i ko da tugu skrije

i kad su kod kuće, kuća im kućom nije,

tek su na pola puta, a blizu, tik do provalije.

Da li je to san il java, ili su sveta dva,

od čijeg mi to bića gradimo pole dve,

gorko pijemo piće, a stalno puna čaša,

ceh smo platili već, a s nama i deca naša.