CEH SMO PLATILI VEĆ

Deca su nam stranci u zemlji očeva svojih,
nikoga poznatog nema, jedino rođak koji,
i sve im je strano i tuđe, ptići su drugog jata,
i ne znači njima mnogo ta zemlja nepoznata.

A oćeve im mami i bičem čežnje bije,
prošlo i davno doba i ko da tugu skrije
i kad su kod kuće, kuća im kućom nije,
tek su na pola puta, a blizu, tik do provalije.

Da li je to san il java, ili su sveta dva,
od čijeg mi to bića gradimo pole dve,
gorko pijemo piće, a stalno puna čaša,
ceh smo platili već, a s nama i deca naša.