MAUZOLEJ 2

Nije Lovćen mogo ni da sanja

šta smjeraju velmože, kukavne

zarad onog mermernoga zdanja

da vrh njegov potkrešu i sravne.

U suludom bezbožničkom žaru

da umile gospodaru zlosti

kapelu će da poruše staru

gdje Njegošu počivaju kosti.

Macola je spremna da zažaga

kapeli su odbrojani časi,

ali neće eNKa radna snaga

poturice ili Arbanasi.

Neće tuđih rušiti svetinja

ni prokletstvo vući na potomke,

nego kombi krete do Cetinja

i doveze mlade, kršne momke.

Navalile srpske avetinje

misliš možda da ih savjest peče?!

Niti znaju za kakve svetinje

nit' od džepa znaju išta preče.

Osmanlije ljudski obzir sputa

a ne sputa pravoslavce mlade,

pretvoriše u gomilu šuta

crkvu gdje je počivao Rade.

Ništa drugo krivi da nijesmo

no rušenjem ovog svetog hrama

prikucasmo na đavolje presmo

težak parmak zločina i srama.

Mnogo snage - nimalo pameti

skrnavismo što tuđinac ne šće

to što nam se nebo sada sveti

nije ništa, biće kazne žešće...