СТАРАЦ
сјени професора
И. Н.
Гломазни шешир,
тродневна брада
сумрак и звијезде
које поглед просу
у даљини свјетлост
аветињског града
нови лавеж вјетра
мрси сиједу косу.
Натрули штап,
незапаљена лула
Сартр у оригиналу
дрхти у рукама
погнути врбаци
и срушена кула
у углу очију и
прозорског рама.
Перјасти облаци
и крв све спорија
једно давно љето
и пар хризантема
маскенбал и Париз,
Верди и арија...
Вода што се слијева
низ напуклу нишу
... отворене очи
... ничег више
нема
само стакласт
поглед што зури
у кишу.
***
Ако већ мораш
нешто да упознаш
упознај шта се
налази између
два осмијеха...
потражи чаробну
формулу
у дијелу свијета
којег називају
рај...
и...
чувај се
...као што свитац
чува своју чаробно-немогућу
лампу...
једноставно
је подигне
и освјетли само
оно што жели
или само оно што
мисли да жели...
разлика је мала
срећа можда још
мања
али ипак и коначно
само
срећа...
Немој никад да
завирујеш
шта се налази
између двије
сузе
то је посљедња
формула до
које би желио
да дођеш
бацајући каменчиће
са тристо шездесет
и пет боја
у воду бијелог
језера.
Немој никад...