МРТВИ ТИ ПИЈЕТЛОВИ У СНУ КУКУРИЧУ
Своју ћеш снагу мјерити по томе
колико те дуго не могу да сломе...
Колико ће они што те лажно љубе
изгубити ноћи да ти сломе зубе...
Колико си безуб жилав да истрајеш
и колико гласно можеш да залајеш...
Никог да те брани никог да опрости
нема опроштаја па нема милости...
Своју ћеш снагу мјерити по тону
који дају ријечи док висе о звону...
Ријечи што у себи носе дивљу снагу
да завараш траг враћај се по трагу...
Безуб и безвољан без наде у сутра
док ти ноћи свићу а падају јутра...
Гледаш како кољу алД те се не тиче
пијетла који зором први кукуриче...
Пијетла који бљешти мртав у бескрају
они послије њега пјевају... и трају...
Никог да те брани никог да опрости
нема опроштаја па нема милости...
Своју ћеш снагу мјерити по рани
кад те ноћу глува пробуде заклани...
Никог да те брани никог да опрости
нема опроштаја па нема милости...
Радујеш се ножу конопцу и бичу
мртви ти пијетлови у сну кукуричу... |
