*
Можда ће траг
звијезде што
дрхтури
по споредном
небу које се тек
слути
наћи пут за лађу
у орканској бури
дјевичанске
ноћи у којој све
ћути
или ће пак мјесец
у крви Врбаса
да направи змаја
од древне свјетлости
на језичку ваге
без иједног таса
што у сну врбака
двије сјенке
мости.
*
Куда ћемо ноћас
Мјесечева кћери
јер под овом мрежом
звијезда и неона
као да нас вјечно
закида док мјери
небески судија
уз бруј вјечних
звона.
*
Мрак што све зацрни
у оку не спава
јер оно се пуни
сјенком другог
лица
труном плавог
свјетла изван
заборава
кад сунце надјача
фитиљ једног
свица
у ноћ се не иде
наоружан тугом
у ноћ се одлази
са најдражом
сликом
у возу од жеља
бесконачном
пругом
дужина се пута
мјери сапутником.
*
Куда ћемо ноћас
Мјесечева кћери
све би било лакше
кад би вријеме
стало
да у земљу тајни
у земљу без звијери
макар посрћући
уђемо бар мало.
*
Нек ноћ траје
вјечно јер кад
се раздани
к'о зрела наранџа
пашће чаролија
остаће сјећање
које душу храни
Витлејемска
звијезда која
вјечно сија
и остаће Врбас
између два моста
што унатраг тече
кроз бит млијечног
пута
кроз сан срећног
кловна-непознатог
госта
да више по небу
постанка не лута.
*
Куда ћемо ноћас
Мјесечева кћери
док крпица снијега
под ногама плаче
у даљини бљеште
странци - небодери
у сребро се звијезде
растанка облаче
Отворено
. . .
*
Нико ко у себи
дуго носи рану
биљег опомене
непознатог творца
не може да нађе
спокој и нирвану
у првој одаји
тајанственог
дворца.
*
Као дух у кули
што се само јави
оном коме мисли
једва чујно шуме
долазе немири
са збрком у глави
и ноћ што се брише
из завршне суме.
*
На прозору окно
разбијено дахом
кроз које се слути
звијезда падалица
на врелу постанка
полудјели махом
пред тајном што
чува невидљива
жица.
*
Ући задњи пута
јавити се криком
и стати под кишу
што издише лијено
тамо гдје Бог
плаче за својим
војником
шапућући тихо
све је отворено.
. .