КОЦКАР

Те ноћи је матори коцкар у цокулама које су пуштале воду
кренуо пут неба...
/... с надом да је горе боље ... /
у руци је држао карте у xеповима мрвице хљеба
а на лицу ледени осмијех
упућен онима доље.
Мрак је просуо тинту скривајући свице
и степеништа
највећи кловн је по киши трчао за својом ролом
извукао је пикову даму
и није га бољело ништа
а онда је склопио очи и кренуо за ђаволом.
На меку је зелену свилу
клонула матора глава
изнијели су га из кафане
на лицу ни дјелић стреса
на тренутак је трефов кец
извирио из рукава
те ноћи је пропали коцкар
кренуо пут небеса.