/ ... у земљи сјенки
... /
*
Црвена крв црвеног
ратника
на црвеној земљи
у црвену јесен
... није ли нестало
тишине
у земљи Апаша...
*
Његов дух лута
преријом
на мустангу сребрне
гриве
тамо у земљи сјенки
он је
Манитуу...
овдје у сјенци
земље он је само
Кочиз...
*
Његове очи су
хладније
од свих ледника
Аљаске
он не смирује
кишу
бубњевима смрти
он само каже:
... и бијег је храброст
за оног који
бјежи
сви ће на крају
умријети
а неки поново
живе
(и то тек када
умру)
све је узалуд...
мој народ никада
неће имати
своју земљу...
*
Његове очи почивају
у сивилу умирућег
праскозорја
нема ни посљедњег
Мохиканца
у тој модрини
... возови пролазе
кроз гробља ...
... телефон умјесто
дима говори ...
... враћа се Кочиз
...
*
Црвена крв
црвених ратника
у црвену јесен...
у земљи Црвеног
фараона
црвеном ријеком
је клизио црвени
кану
за црвени резерват...
*
Највећи апашки
син
јаше преријом
на мустангу сребрне
гриве
тамо у земљи сјенки
он је
Манитуу
овдје у сјенци
земље он је само.
. .
Кочиз.