/ ... дезертерска
... /
*
Нож нас вјечно
од заблуда лијечи
мјесец урла да
крв није вода
на уснама Лазарове
ријечи
Ко је Србин и
српскога рода.
*
Опет БРАЋА трпају
у јаме
кољу, даве, крв
лочу из вена
мајци шуми и пушку
о раме
Ко је српске крви
и кољена.
*
Зов предака што
кроз жиле плови
на папиру оста
мртво слово
пјевао је: "Зови
само зови",
А не дође у бој
на Косово.
*
Суза ми се тешка
отима из ока
једном ће да каже
није тако било
узимам Те, БОЖЕ,
за главног свједока
Од руке му ништа
не родило.
***
Ко ће да дочека
уморне војнике
једном кад се
врате без руку
и ногу
ко ће да сахрани
све крваве слике
с поља гдје се
ишло на истину
Богу
*
ко ће да избрише
кошмаре из снова
и дрхтај из руку
што се себе плаше
докле ће у носу
бити мирис рова
а у оку смрт што
на вјетру јаше.
*
колико ће дуго
да нас боле ране
и кад ће нас прошлост
престати да прати
хоћемо ли моћи
негдје сем кафане
и ко ће сем лозе
хтјети да нас
схвати.
*
хоће ли се наћи
неке драге руке
које ће да смире
тешке ноћне крике
и да нам из главе
избришу све чуке
ко ће да дочека
уморне војнике.