САН О ВЕЛИКОМ ГАЛЕБУ
- шкољка-
*
Најљепши бисери остају заувијек
сакривени
далеко од свјетлости која би могла
да их угаси. . .
*
Сав онај сјај изван оклопа шкољке
само је недољиво привлачно
и фантастично
ништа
*
У њеном ковчегу
у њеном нераскидивом мраку
увијек ће се наћи некаква лампа
да заискри својим крвавим бљеском
као увертира у немогуће
*
из ваздуха све то изгледа оствариво . . .
*
у оклопу средњовјековног витеза
једно једино дугме је било златно
дугме судбине
дугме повратка
дугме среће
и оно је прво отпало
*
мјесец је био пун море мирно
а ноћ посљедња
кроз подерану мапу неба
један нестваран кључ свјетлости
хтједе да буде фитиљ
да буде Микеланђело
да буде фотограф
да буде свједок
да засија и кад не може . . .
*
да је личио на цовјека покушао би са
"сезаме отвори се"
да је личио на какву другу звјерку
разбио би га шапом
али он је личио на галеба
и није покушао ништа
сем . .
*
залуд му сва љепота кад је нико
не види. . .
зато у његовом крилатом оку
он никад неће бити друго но шкољка
*
тек
једном ће се отворити
у ноћи у којој се све отвара
и биће оно сто је одувијек био
свитац у сазвијежђу корала. . .
*
остало су заблуде
тајне
и лоша огледала
у окамењеној сузи. . .
***
Возови ће доћи и отићи,
али је битно да онај вагон који чекаш
никуда не оде
или бар тамо гдје само ти
још увијек можеш
то је ваљда игра у бесконачно
са картама које су коначно толико добре
да не могу да изгубе...
И богови понекад играју покер у
звијезде
иначе како другачије објаснити
пад
...нико не зна колико треба
да се иза цигарете
заборави
дим...