Епитаф за сузу боје рунолиста

Још ми понекад дођеш у снове
у истом хаљетку дугиних боја
и исте ти ријечи из мрака доплове
лака ти ноћ малена моја.
Улазиш у очи у срце у поре
кораком војника пред судњи бој
и твоје ми усне шапатом говоре
лаку ти ноћ малени мој.
Негдје још има у овом граду
улица љубави и клупа без броја
и једна шибица за једну баладу
лака ти ноћ малена моја.
Имала је сузу боје рунолиста
и пелерину, неки смијешан крој. . .
ја исти, а она никад више иста
лаку ти ноћ малени мој.
Господе да ли ћу је још једном срести
или ће заувијек нестати ко Троја. . .
још једна сјенка на сребрној цести
лака ти ноћ малена моја.
На пола пута а већ на дну
са главом у пијеску као ној. . .
у сваком осмијеху још тражим њу
лаку ти ноћ малени мој.