*
Изашла је испод
Аладинове лампе
с осмијехом што
сјенчи дрхтаву
празнину
преосталу иза
порушене рампе
ко талог у црном
недозрелом вину
да под муњом свјетла
коју рађа камен
бачен блудном
руком недостојног
раба
први пут у себи
разбаруши пламен
и буде тулипан
у врту келераба.
*
Бог је просипао
перје дивљих
гуски
и крике ждралова
што на небо касне
чула се молитва-шапат
њежно-руски
који има душу
па никад не гасне
она у шеширу плетеном
од прућа
с очима у којим
сазвјежђа се
љубе
пепељуга ноћи
принцеза сванућа
коју сви имају
и коју сви губе.
*
Ријеке што се
зими окују у стакла
па се у прољеће
као Феникс роде
у сањаном рају
носе зрно пакла
у сваком кристалу
залеђене воде
кад мјесец обасја
ту шкрту љепоту
све постаје бајка
виђена ван јаве
у најљепшем дану
што се у животу
унатрашке тражи
у вулкану лаве.
*
Ирваси су вукли
кочију од леда
ко тегљачи лађе
кроз сјеверна
мора
мећаве замеле
воз без возног
реда
којем увијек
бјежи за хоризонт
зора
била је принцеза
с круном од драгуља
што засвјетле
ноћу бојом зреле
диње
шкољка бисеруша
из мора без муља
и нарцис на који
никад неће иње.
*
Затим била срна
била Клеопатра
и махала бичем
од латица ружа
водила је нека
љубичаста ватра
стазом што се
за њу до облака
пружа...
*
... гдје је чека
стварна једнобојна
дуга
и гдје се не лети
на крилима вина...
*
... била је принцеза
сад је пепељуга
заспала под мртвом
лампом Аладина.