 |
|
MAJA STOJANOVIĆ |
|
RADOVI |
|
NE SMEŠ DA ME VOLIŠ vraćam se kući vođena tvojim mesecom u grudima... hodala sam tako ne želeći da ikuda stignem... išla da pronađem gde sam se to sakrila... pa da sa tog mesta udahnem vazduh čist i kažem ti... ...ne smeš da me voliš... vraćam se da još jednom proverim gde si ti... da ako ti oči i dalje šalju mile i radosne poglede... nađem načina kako da ti saopštim tu tužnu vest... sa rukama prepunim belih ljiljana, kažem ti opet... ...ti ne smeš da me voliš... iako znam da će svaki put kada mi obasjaš korak kroz noć moje misli se stopiti sa tvojom dobrotom... jer si me poslušao... ...da ne smeš da me voliš... |
|