MOŽDA

U snovima svojim često vidim zamišljene ljude

koji se na žalost retko kada bude.

Koji plešu po gorama vilovitim, nesvesni novog dana…

Njegovog nastajanja i radosti te

Kada oči otvorene gledaju sjajno sunce

Kako šara svojim carstvom nebeskim

I kada su oko

Tebe prijatelji… tako bliski…

Da li i Ti sanjaš nešto slično?

Ili sasvim obično, zaspiš bez mašte osećaja žedna.

Ili su moja bedna čula tako slaba, da ne poznaju Tvoj dah.

Zar se pretvaram u prah?

U prašinu sjajnu na rukama Tvojim

Koju će lagani lahor odneti Bogovina svojim…

Možda nema kraja mome snu čudnom

Ili oku budnom, nema sna…

Pusta su moja sećanja prazna, ili…

Možda sam ja taj koji se nikada ne budi

Koji lutam svetom ovim zanesen

Zagledan u novo "juče" - potresen

Ljubavlju koju nemam, koja mi nije data.

Zaboravljen od sebe, od Tebe, od… sna

Mozda…?