MORA

Kada jedan san utihne i pretvori se u moru

Hladnu, jadnu, bezdušnu pošast

Kada nežni dodir počne da boli

A ljubav poput soli postane gorka

Kad misli više ne budu misli naše

I kada mašte iščeznu u vidu magle

Kad jedan topli osmeh nestane u grču

A plemenite oči jecaju, plaču

Kad lomaču potpale zli ljudi vlasti gladni

Psi siromašni, bedne sluge sujete svoje…

Šta će tada biti?

Da li će iko voleti? Ili će svi mrzeti?

I…

Da li ćemo uopšte postojati?

da li ćemo se ljudima zvati?