JEDNOM

Jednom kad zatvorim oči snene

i zauvek potonem u dubine njene

tamne. Hoće li onda misli pomamne

zauvek nestati? I da li će sve prestati

da postoji u ovom vremenu mračnom

Vremenu groznom, poroznom…

Jednom kad zatvorim oči snene

i zauvek dodirnem vrhove njene

sjajne. Hoće li mi onda misli bajne

doseći do misli tvojih? I da li će iz mojih

suza prolivenih, poteći bistar potok, hladan,

gladan večnog sna… mirovanja…

Jednom kad zatvorim oči snene

i najzad doputujem u predele njene

Hoću li i onda biti voljen, ili olako preboljen?

Hoću li i onda po drugi put umreti?

Hoću li ikada Tebe preboleti?

Hoće li se ikad duša moja upokojiti?