ISTINA

Došao je i taj dan spoznaje moje,

Tvoje, naše sudbine, sreće naše

Došao je i taj čas zloslutne istine strašne

Koliko sam puta molio

Boga Molio tebe, molio sebe,

Koliko se iskreno nadao da ne dođe do toga

Do ove tame jadne, gadne, hladne…

I sve je nestalo u trenu!

Svi snovi pretvoriše se u more

Nežni osmesi u nakazne bore

Dodiri čedni u opekotine bolne

Pogledi radosni u suze otrovne

A ti…

Jedina snago moja, ženo neobične lepote

Istinu nisi htela do kraja da shvatiš

Svojom vagom merila si naše živote

Možda sada i ti zbog toga patiš

Možda nisi umela da shvatiš

Koliko je jaka Ljubav naša

Koliko sam bio iskren od prvog časa

Opostiće mi Bog, možda i ti

Ali ja sebi nikad' neću oprostiti

Ovu istinu bolnu, tako jaku:

Umreću neshvaćen i sam u najdubljem mraku