ČEZNEM

Dok kroz prozor vazduh treperi

Mirise lipa, lavanda, lala

Ja umirem od čeznje da te čujem

I da mi kažeš: jedina mala!

Ja bih ćuteći da mu odam

Sve želje i moje tajne,

Ja bih da sanjamo u dvoje

I da brojimo zvezde sjajne!

Ja čeznem da mi kaže lepe reči

I da ljubavlju plete mrežu oko nas,

Ja bih s njim letela i do neba

Što da ne: u sanjarenju je spas!

Hoću da zna da ima najlepše oči

I najnežnije tople ruke dve,

Samo za taj dodir živim

I da mu priznam: da mi je sve!

Ja bih da me grli i voli

I da život delimo zajedno,

Ili ćemo se rastati to slutim

Možda je njemu svejedno!

Ja bih da niko ne sazna

Kako je on i kako sam ja,

Brižna, nesrećna, očajna, srećna:

Ostaće tajna – koju će samo on da zna!