NA RASKRŠĆU RAZUMA

Na raskršću razuma
gubiš pravac.
Ne snalaziš se,
tražiš izgubljeni put.

Pokušavaš da zacrtaš stazu u goleti duše,
da pobegneš iz tog pakla.
Misli ti lutaju pustinjom bez sjaja,
vetrovi dalekih obala
donose pomutnju i razdor,
ruše sve pred sobom.

I izgledaš mi, kao okoreli mornar
koji svom snagom želi da spasi lađu koja potanja.
Trenutna bura
kao večnost traje.
Kraj se vidi u raspršenoj iluziji.
Krhotina.
Jačina loma daleko se čuje.
Odzvanja.

Ništa ti bura ne može!
Ti si samo na pučini tvojih osećanja!
Ne postoji more
koje može da te uništi!

Dozivam te sa obale saznanja.
Pružam ti ruku,
molim te, prihvati je!

Ostavi lađu neka tone,
spasi sebe!