SUBOTA ISPRED NEDELJE!

Dan predivan. Izmišljen za sanjarenje. Spustila sam se na obalu reke... sela na kamen studeni. Misli se razlete. Neke sam ispračala ali isto tako, kao reka... još brže, druge su misli za tobom... navirale. Osvrtala se za parovima nasmejana lica...što su u nitima kidali moje misli i bacali me u samoću.
Nisam dozvolila čežnji za tobom, da me skrije u tužnu žene...
Zanesena bojama prolećnog sunca, pustila mašti na volji da me nosi... Bujica reke bi se stišala da ti nisi izvor bistre vode što dostiže do obale i kvasi moje dlanove. Vrhovima prstiju nanosim kapi na lice, oči... Tražim te u kapi vode da mi pomiluješ obraze... Žeđ da utoliš...
I pitam se, ne znam više, koliko puta; kojim si putevima dolazio do mene? Pokaži mi tu prečicu... ne tražim puno. Možda ti imam toliko toga reći... nebitno je s kim si i na kojoj strani sveta živiš.
To te ne pitam... i ne tražim da mi duge noći kratiš. Al' mi trebaš kao meka dinja da zamirišeš kraj mog desnog ramena i oteraš subotu na nedelju...
Jutros sam tražila, put, gde čežnja mora proci. O, kako je to sitna želja za toliko nebo što stvori Sunce, Mesec, Zvezde...
Ti si moje nebo. Tako izuzetan, tako velik' i tako dalek'. A, tu si, nadomak ispruženog pogleda... Hvala ti sto ši mi napisao nekoiko lepih reči. Zbog tog "volim te" izletela sam iz stana i trčala od sreće...
Ti si moj najlepši gost u mojim mislima na obali reke. Svi su mislili isto (sama sam...) Jedne sam misli ispračala, druge kao žubor vode nadolazile za tobom. Tečes smelo kroz moje vene i mešaš se krvi južnjačke...
Bojim se...
Ako jednom misli stanu i slutnje. Ako do toga dođe, a vreme nosi svašta - tada živeću kao pokošena trava bez talasa...
Neću da živim uzalud...
Hoću da živim srećna u nadanju za tobom. Kao da si stvarno tu.
Ma gde da si sa mnom si... nije te proleće uzalud dovelo na moj prag... tu ostaše tvoje stope. Gazim preko njih i slutim ponovni sustret.
Doći ćeš, zar ne? Bar si mi tako obećao. Doci ćeš kao val ognjeni što se plamti i širi, u pogledima našim...
Proleće te je donelo i zato ne dam proleću da ikada ode...