MAJKO MILA!

Sretoh, Majko, jednu ženu
mnogo sličnu tebi,
svratih je u moj dom
kao gosta da sa mnom
besedi...
Gledala sam njene oči
kao sunce grejale su,
u tom trenu moje misli
do te' majko
lutale su....

Sita čežnje, drhtala sam
da izdržim nisam mogla
potekoše vrele suze,
nije više duša smogla...
Ćeri, dušo
zašto plačeš
reci sada dok sam tu
kao Majka reći ću ti
kao Majka
doći ću ti...

Pričala sam tajne svoje
praznila sam dušu punu
laknulo mi u tom času
što te nađoh u ženi drugoj…

Mešala se čežnja moja
sa požarom setne duše
otišla je slična tebi
putevima da je
sudba nosi....
Tebi pišem a nju tražim
da joj kažem 'hvala'
što je sretoh ja slučajno
što mi tebe na tren
u njoj dala...

Sad se bojim ako opet
sretnem neku sličnu tebi,
opet bi mi srce stalo
da izdžim čežnju ne bih...
Kad se vratim
Majko ja
pričaću ti 'o samoći'
da ne plačes sada sama
što uskoro neću doći...

Ja te tražim u svi majkama
u svakoj nađem
nešto tvoje
godine mi ovde lete
daleko od tebe
i sve moje najmilije...
Ja te tražim
mila moja,
srce mi se para
tako se krug čežnje
zatvara...

ko da gledam oči pune
pružam ruke da te taknem
da izbrišem sede u kosi
i splet bora da ti maknem...
Moje srce tužno spava
na kolena padam
tuđi ljudi, tuđe nebo
ti si majko prava
samo si ti bez zaborava...