DLANOVI TI MIRIŠU NA POLJSKO CVEĆE

Da li ti je ijedna žena,
priznala
da te voli, vise i od
tog `volim te`
Da li ti je rekla,
tvoji dlanovi mirišu na
poljsko cveće...
što, prvo s prolećem cveta...
Da li ti je rekla
duša ti je meka svila i
toplo more...

Da li si ikada priznao
Voliš nesebično,
jednom drugačije
poput ljubavi
iz romana
što zauvek žive...

Ako nemaš to saznanje
Zašto su tvoje noći
duge bez mene...
Zašto mi kažeš malena
ti si predivna...
Zašto skrivaš pogled
koji ne možeš da izdržiš
Zašto ja drhtim
pred tobom..

Da li se bojimo nečega?
Da li smo se kasno sreli?
Da li nam treba vreme?
ili...
Sve je tako
slično, kao u bajci
ali ne uživamo
jer se bojimo...

I bojazan ima svoju cenu,
kao što Sunce ima žar
kao što nebo ima zvezde
kao što život ima sudbinu,
u toj sudbini,
na tom putu koračamo Mi

Srca naša opiru se vetrovima
da nas ne oduvaju,
da nas ne obore i slome...
I sve dok je tako, ponos će rasti,
u meni
ljubav za tobom, nadjačaće i
pokidati sve lance
oko mog bića...

Tebe sam čekala
sve ove duge godine...
Ako sam u zabludi?
Neka...
Niko saznati neće
zbog čega su brazde
na mojim obrazima pune
kiše...

Zavoleh te,
samo ne znam,
da li i više...
Od tog `volim te`