ON JE JEDINA BOL

Neka mu zvezde
pozlate put
ja nisam ta vodilja...
Volim
svaki sledeći dan
satkan od njegovog
Imena...

Za ljubav dao je
milion reči
najlepše, sa ukusom
maline
što procvaše u
mojoj duši...

To mi beše
hrana
kada je odlazio...
Otišao putevima...
svojim
daleko od mojih...

Neka ide,
a znao je, boleće
i od laži više.

Sve je poneo,
Ime ostavio
na usnama
mojim...
Tako je hteo...
znao je...
Voleću ga i posle svega,
i kad me sećanja napuste
Ime će ostati...

On zna, budim se...
Imenom satkanim od nade.
Zna,
njegovo će ime
umreti tek posle mene.
Zna,
želim da ga vidim...
Ako prva odem
na nebo
da ponesem
sveže sećanje
na njega...
...... ......
koje će
večno živeti u m e n i...