PREDAH

Za godinama terora mračnog

iliti skrivanja iza lažnog sjaja

ne ostaje ništa do mraka strašnog

i okreće se krug bez početka i kraja.

Uzalud su nade i strepnja mnoštvo

Sjaj ode i dođe kao oblak prašine

iluzija razbijenih nastupa bratstvo

I mada možda postoji taj trenutak tišine

I mada mesečina možda osvetli brda

Dok gledamo nedostižne zvezde

znamo: zemlja je i dalje tvrda

a snovi kao oblaci u nepovrat odjezde

i ne vrate se više.

nikad.