DOBAR DAN

 

Ulazim u zgradu. U poštanskom sandučetu ima nečega. Otvaram vrata sandučeta, vadim papir, i na njemu me dočekuje poznato lice političkog kandidata. Gužvam papir i bacam ga u đubre. Penjem se uz stepenice i ulazim u stan. Keva me dočekuje i pišti kako danas nema ručka. Nema para, nema ručka. Palim televizor da pronađem neku finu zabavu i zaboravim na bedu. Na ekranu me dočekuje poznato lice političkog kandidata. Prebacujem kanal, a ono na drugom kanalu narodnjaci zavijaju. Prebacim na neki peti kanal, kad ono neki američki heroj ubija neprijatelje u ilku Rusa, Arapa, Srba i tako zavodi američku demokratiju. Bežim u svoju sobu i palim komp. Priključujem se na net. U Inbox-u me dočekuje poznato lice političkog kandidata. Isključujem tu poruku i prebacujem se na sledeću. Tamo me dočekuju reklame za napaljene domaćice, bezobrazne devojčice, original Ruskinje i ostale dame koje žele da ti daju svoju guzu za džabe. A ima i vijagre, takođe za džabe, za slučaj da nekom zatreba. Pakao. Gasim komp. Neko zvoni na vratima. Šta još može da se desi? Dva tipa u vojničkim uniformama.

- Sine, ideš u partizane! – kaže mi keva.

E, nazdravlje.