Поводом пјесме краља Николе "Онамо, онамо"

Ћутање црногорских главара да не би наљутили тобожњу међународну заједницу, садашњег косовског зла виновницу и шиптарску најамницу

Пише: КОМНЕН БЕЋИРОВИЋ

Ову пјесму коју је написао млади књаз Никола Петровић 1867, кад је са кнезом Михаилом Обреновићем сањао о ослобођењу и уједињењу Српства, пјевала је, као химну, црногорска војска крећући да ослободи Метохију у Првом балканском рату, кад је сан двојце српских владара најзад постао стварност.
Требало би да се данас, кад светски моћници са својим шиптарским штићеницима издиру Косово и из груди Српства, ова пјесма разлијеже по Црној Гори, утолико прије што је Косово, како вели највећи познавалац Црне Горе Павле Ровински, преживјело своје тамне вјекове понајвише у свијести српског црногорског народа и што је, уједињењем 1918, цела Метохија припала Црној Гори.
На жалост, не само да се у данашњој Црној Гори не чује овај родољубиви пој који се винуо из душе српског владара за поробљеним Косовом, него су њени главари увукли главу у рамена, праве се да ништа не виде и не чују, мудро ћуте да не би случајно онерсположили драгу им међународну заједницу, садашњег косовског зла виновницу и шиптарску најамницу. Бруји читави свијет од шиптарскг пира у Приштини над отетим и распетим Косовом, оглашавају се поводом тако чудовишног кршења међународног права и повеље Уједињених нација, велике свјетске силе Русија и Кина, те државе као Грчка, Румунија, Словачка, Шпанија и низ других, а Црна Гора, која је вјековима живјела Косовом и чији је величанствени мит одржавао њен слободарски дух, ћути као да је Косово, не преко Чакора, већ на другој планети ! Ова речита шутња црногорских властодржаца поводом Косова утолико је поразније што се убише позивљући се на краља Николу и славећи га!
Додајмо да су исте оне масе Шиптара које су, завијене у албанске заставе, претходних дана из свијета слијетале на приштински аеродром да прославе одвајање Косова од Србије, слијетале, завијене у новокомпоноване црногорске заставе, у мају 2006 на подгорички аеродром да одлуче о одвајању Црне Горе од Србије и допринесу стварању Велике Албаније. О њој се ових дана у неким свјетским медијима нескривено и с извјесним разумијевањем говори уз изричито помињање Црне Горе чији ће знатан дио та Велика Албанија прогутати. Кад се Србији отимље њено свештено Косово за које и сами њени злотвори на Западу признају да је колијевка српске нације, како да се Црној Гори неће отети Улцињ, Тузи, Плав и Гусиње који за њу немају никакву историјску, духовну, културну, речју цивилизацијску садржину?!
Зло рађење, готово суђење, како вели стара народна мудрост.