СВЕТ ПО СЛИЦИ И

ПРИЛИЦИ ГЕБЕЛСА

Гебелсов тријумфални повратак у душу света, у ствари његов први постхумни  планетарни подвиг представља сатанизација Срба  почетком 90-их, која и даље траје

Јозеф Гебелс
чија авет хара
у души Запада

ОРГУЉЕ АПОКАЛИПСЕ

     Међутим, Гебелс мора да је и сам задивљен учинком свога  безбројног потомства тако да му  вероватно изгледа наивно и превазиђено оно што је писао у на почетку своје каријере да «штампа треба да буде организована са таквом умешношћу да она постане у неку руку клавир на коме може да свира влада», будући да се клавир већ одавно претворио у моћне оргуље које заглушују сваки друг глас под небом, осим политички подобног лавежа и завијања из медијских пећина. А у случају Срба и у нешто мањој мери Ирачана, клавир се, осим у оргуље сатанизације, претворио у оргуље апокалипсе.

      Одмах сам запазио име потпуковника Марка Месића, за кога једни веле да је рођени стриц Стјепана Месића, а други да нису ни у каквом сродству али, имајући у виду размере поклања кога су Срби биле жртве у Хрватској, то презиме, на жалост, звучи као неки заједнички именитељ. Како сам имао само једну страницу тога броја, помислио сам да би се цео број могао наћи у једној старинарници специјализованој управо у домену штампе, у улици Archives, где сам доиста нашао не само број од јуна 1943, него и  све остале, међу којима и онај за април 1941, у коме се изриче похвала « најмлађој држави у Европи », Ендехазији, и из кога је Истина објавила неколико фотографија у прошлом броју.

Хрватски демократа
Стипе Месић
међу својима
у Сиднеју 1992.

Навала  добровољаца у Хрватску легију

у саставу Вермахта:

Марко Месић заповедник
 топничке јединице

      Репортажа  насловљена  «Они су били први», и поднасловљена "Две године херојских борби хрватских добровољаца", почиње: «Десет дана по отварању непријетаљства против Совјетског савеза, Поглавник Хрвата, др Анте Павелић, позвао је добровољце у борбу.

Усташки потпуковник Марко Месић
(у средини) као један од заповедника
Хрватске легије у саставу хитлеровских
хорди које су пустошиле Русијом.
Да ли је СТРИЦ, или само презимењак
Стјепана Месића?

      Позив је био искључиво упућен војницима увежбаним да рукују свим врстама оружја. Хрватска је тада била још обузета боловима свога препорода. Земља је још била окупирана, бољшевичке банде биле су почеле да дижу  главу. Ко би могао, у тим оклоностима, приговорити Хрватима да хоће да сачувају на својој територији елиту својих људи? Ови су, међутим знали, да њена нација не може да живи,  сем ако Немачка и њени савезници живе.

     Повик «За Дом» под којим су Хрвати узели оружје, је исповедање вере према Европи и Рајху. «За Дом» - за домовину, јер домовина се неће моћи одржати, сем ако тријумфује нови поредак.  Добровољци су дошли да се упишу у много већем броју него што је било предвиђено тако нису могли бити  сви примљени у формиране јединице.

     Већ 16 јула, што значи  четрнаест дана после позива од стране шефа државе, пешадијска јединица с појачаним људством, била је спремна, нешто касније артиљеријско оделење и бошњачки батаљон.

     У оквиру немачке војске, Хрватска легија је добила број 369, и послата у Аустрију на обуку и руковање модерним оружјем. Командант регименте је био пуковник Маркуљ, бивши официр аустро-угарске војске, и ветеран из Првог светског рата; артиљеријска, три батерије пољских хаубица, била је под командом шефа ескадрона Месића. Добровољци су добили немачку униформу, њихов посебни знак, грб на коме је представљено црвено-бело шаховско поље, уцртан је на њиховом шлему и на рукаву  леве им руке. Авијатичари, сем тога, истичу велико слово U на кабини њихових авиона, што значи Усташа, револуционар!»

      Прича се даље наставља узношењем хрватског култа традиционалног оружја :  повијене широке сабље, топузине, у усташкој верзији  свакако маља, копља и дугачког ножа, затим једномесечним маршом од 1500 км, у Русију и доласком у Полтаву где их командант једне немачке ловачке дивизије поздравља и прима у своје редове. Онда се набрајају њихови подвизи којима нема краја од Полтаве преко Харкова, Вороњежа, Дона до Стаљинграда на велико дивљење Немаца: «Колико су пута остали без чаја и без топле чорбе, али они су пркосили снежним олујама и с осмехом говорили: «Довољно је мало круха и која цигарета!»  Толико чуда од јунаштва чине усташе да њихова легија сама једном приликом заробљава 5 000 Руса, другом приликом 400-500, а да обични поручник Мурковић хвата живог руског генерала са целом командом ! Делиријум се наставлља подвизима хрватских морнара на обали Азовског мора где са малом флотом од рибарских бродића наводно приморавају руску флоту од неколико бојних бродова да се пред њима  повуче !  Све то упркос чињеници, коју аутор чланка, ратни дописник Валтер Кијаухелн, дискретно признаје да је Усташка легија изгубила велики део људства и сведена само на један батаљон.

Насловна страна
СИГНАЛ-а за јуни 1941,
на којој је приказан
немачки војник како
одолева свему, па и
пешчаним олујама
на ратиштима у Африци

Злочиначко харање Русијом,

представљено као херојство,

доживљава заслужену казну

     Не заборављају се ни Бошњаци за које се вели, у једном кратком параграфу и у једној легенди испод слике, да се хришћани и муслимани боре раме уз раме против бољшевика, да се босански муслимани, без обзира на њихову конфесију, расно сматрају чистим Хрватима, а боре се да би се, помоћу Немачке , ослободило 30 милиона њихове браће по вери од  руског и британског ропства. Чак две њихове хоџе гину на бојишту, шо се истиче као посебан подвиг.