Бесједа изречена на протестном скупу Срба, одржаном 17 фебруара на тргу Републике у Паризу, против прогла ш ења независног шиптарског Косова.

Браћо и сестре!
Као што има свијетлих датума који остају заувијек уписани златним словима у историји човјечанства, тако их има тамних и срамних који у њој остају уписани црним словима.
Један такав дан је данашњи дан, 17 фебруар 2008, у коме из вјекова зла почињеног од стране Албанаца над Србима у сјенци разних ропских режима, турског, фашистичког, комунистичког и мондијалистичког, израња једна чудовишна творевина, шиптарска муслиманска држава на најсветијем дијелу српске хришћанске земље, Косову и Метохији! Хоће да нам отму свету косовско-метохијску земљу натопљену сузама, знојем и крвљу, засијану костима толиких покољења, освећену жртвом цара Лазара и његових витезова, овјенчану славом њених божанствених храмова и њене епопеје, што су понос свјетске умјетности и књижевности ! И не само да хоће да Косово, као такво, ишчупају из душе српског народа, него и да га затру у меморији човјечанства у којој је оно, управо као такво, одувијек настањено!
Данас авети, Хитлера и Мусолинија, Јосипа Броза и Енвера Хоџе са још живим аветима Клинтона, Олбрајтове и Солане, ликују и састају се код Муратовог турбета на Косову да заједно прославе рађање недоношчета фамозне међународне заједнице, званог «Република Косова». Као што знате, главни кум тог недоношчета је Марти Ахтисари, син официра у финској Вафен СС дивизији Гренадир која је харала по Русији, као што је албанска Wафен СС дивизија Скендербег, вршећи стравичне злочине, харала по Старој Старој Србији. Једноставно синови настављају (не)дјела својих отаца!
Толико је та несрећна међународна заједница коју у ствари чини Америка са неколике европопске државе под њеном чизмом, хтјела ово ругло, ово проклетство од косоварске државе да је, иако себе види као чуварку цивилизације, погазила све оно на чему почива цивилизација: разум, мудрост, морал, истину, правду, религију, културу, људска права и демократију, међунардно право и повељу Уједињених нација.
Све то да би се ставила у службу шиптарског зла које је вјековима бијеснило на Косову, а које је само у последњој деценији усмртило хиљаде косовско-метохијских Срба, четврт милиона их отјерало са њихових огњишта, преосталих сто хиљада затворило у гулаг, уништило или присвојило њихова добра, а највећи дио њихових храмова и гробаља оскрнавило и порушило.
Ето за какав ужас Европа с Америком, награђује државом косовске Албанце, пошто је, такође за њихову љубав, уствари унајмивши се у службу албанских терориста, водила против Србије најстрашнији ваздушни рат прољећа 1999, проузроковавши огромне људске и материјалне жртве! Стога је Косово већ скоро читаву деценију, иако поприште велике српске несреће, још више поприште моралног пада и пораза Запада, његово лице и наличје, његово грдно судилиште, наравно са изузетком часних и истинитих људи којих, Богу хвала, има на Западу и који су у овом искушењу са нама, као што су то били у свим досадашњим.
Шта нам је, браћо и сестре, чинити у овој нашој тешкој муци док нам нашу најсветију земљу отимљу, док нам душу раздиру? Прије свега, не смијемо духом клонути ни очајати, већ морамо Косово у души носити и сачувати, као што су поробљено Косово у души носила и чувала многа српска покољења, прије него што га је оно Првим балканским ратом 1912 године ослободило од двоструке турско-албанске окупације и повратило га у крило српске државе. Треба да се већ од данс зачне у свим српским земљама и међу свим Србима гдје год их има на свијету велики свесрпски Покрет за ослобођење Косова и Метохије овога пута од троструке евро-америчко-албанске окупације. Осим оног завјета нашег Светог Цара Лазара – Ко не дошо у бој на Косово - изреченог уочи косовске жртве 1389, имамо и један много скорији позив, ослободилацки поклич Онамо ‘намо … краља Николе који треба да нам постане химна.
Једино оружје којим располажемо у тој надчовјечанској борби јесте истина, света истина која је божанска одлика човјекова, као што му је лаж својство демонско, што се врло добро види из онога што се данас дешава на свијету. Знате, ја често мислим на једну сцену из Дантеовог Пакла гдје паклена псина лаје на Дантеа и Виргилија који ходе кроз адске тмине, али је Виргилије ућуткује тако што јој баца прегршти земље у жваље. Тако и ми треба да ућуткујемо распомамљену звијер која на нас бљује лажи, бацајући јој прегршти истине у уста. Треба да ријечју и сликом, у првом реду преко Интернета преплавимо свијет истином о Косову, призорима његових светиња, стиховима Косовске епопеје и других наших пјесничких творевина надахнутих Косовом, а посебно призорима његовог садашњег страдања и мучениства.
Ја већ годинама са неколико освједочених бораца за српску правду и истину у нашем расејању, као што су Петар Милатовић у Бечу чији сајт, који се управо зове Истина, свакако сви знате, Миша Гавриловић у Лондону, Срђа Трифковић у Чикагу, вапим да се створи један Свјетски одбор за истину о српском народу, али су су се наше вође о то тешко оглушиле, уздајући се у њихове западне пријатеље који су их превратом од 5 октобра 2000 довели на власт. Морам да признам да ми је искрено жао Бориса Тадића, који се током протекле изборне кампање непрестано заклињао у Европску унију, што су му његови европски пријатељи овако вратили, што су га овако изиграли и што су му се овако грдно наругали, приредивши му за његово устоличење ову стравичну антисрпску оргију која се од јуче пред очима цијелог свијета одвија на Косову.
Већ албанска пропаганда проглашава наша косовска светилишта албанским наслеђем и, можемо бити сигурни, да ће им, ако ништа не учинимо, лаковјерни и незналачки свијет повјеровати, као што је досад повјеровао у најчудовишније на наш рачун лансиране лажи и измишљотине. Толико је тај свијет поринут у одноу на нас у лаж и незнање да испада да се за његове најеминентније политичке и медијске личности које одлучују о судбини Косова, никад ништа није десило на Косову током хиљаду година његове историје, осим тобожње Милошевићеве диктатуре у последњој деценији протеклог вијека, и да искључиво на основу тога доносе судбоносне одлуке!
Стога је, браћо и сестре, крајње вријеме да се створи тај Свјетски одбор за истину о српском народу који би располагао једном телевизијском мрежом, неком врстом српског Си-Ен-Ен-а, која би изнијела на свјетлост дана и пред очи цијелог свијета све оно што је током двије последње деценије сакривано у девет јама, изопачивано и прећуткивано, не само у вези са Косовом, већ и у вези са Босном и Крајином и уопште са југословенском катаклизмом. Једино истина може да буде лијек томе злу, да спере са нас неправедно набачену љагу, да ограши и очисти душу свијета од силне антисрпске лажи којом је она тако дуго кљукана и трована.
Једино тако и, ако упремо свим својим моћима, имамо наде да, не само спријечимо даље сламање и осипање Српства, него и да повратимо наше свештено Косово и, да упркос овом проклетству које данас на њему бијесни, прославимо баш на Косову, већ 2012, стогодишњицу његовог првог ослобођења.
Тако нам Бог помогао! Живјело српско Косово!!!