Комнен Бећировић

Умјесто Морачу, потопити коначно пројекат електрана на Морачи, ове градити другдје, а Морачу уписати у свјетска добра под заштитом Унеска

Чланак објављен у подгоричком дневнику Vijesti од 9 априла 2010.

Као неко ко већ скоро четврт вијека држи на Морачи стражу од потопитеља, неко ко је питању Мораче дао медђународне размјере, и ко је аутор двије књиге о Морачи, једне на српском, друге на француском, мислим да могу да кажем коју ријеч у полемици која се посљедњих недјеља распламсала око Мораче. Прво што бих хтио да истакнем јесте чињеница, врло значајна по освајање слободе мисли у Црној Гори и јединство на том пољу, да су се по питању одбране Мораче нашли на истој таласној дужини некад супротно опредијељени медији, као што су Дан с једне стране, и Вијести и Монитор с друге. Нијесу се могли срести на већој теми, него што је одбрана чудесне земље Мораче од електро-енергетског лобија који се на њу острвио, баш као да у Црној Гори нема ни најмње сплаке ни потока на којима би се могла саградити и најмања електрана, осим на Морачи! И то, упркос чињеници, што разумни људи, међу којима ми је задовољство истаћи професоре Бранка Радуловића и Мила Мркића, који указују на низ алтернативних решења неупоредиво мање штетних по природно-цивилизацијску баштину Црне Горе, много јефтинијих и економски исплативијих. Решења на која је било указано и од којих се нека била разрађена од стране мјеродавних личности првога реда још у вријеме прве велике битке за спас Мораче, вођене и добијене крајем 80-их, почетком 90-их година прошлог стољећа.

У том погледу је, заиста, значајну улогу одиграо покојни Владислав Влаховић, академик, геолог и географ, као што су Вијести од 3 априла на то опширно и сасвим опортуно подсјетиле у разговору са његовом супругом госпођом Загорком Влаховић. Поучен горким искуством Пиве, он је неуморно заступао идеју, на скуповима, у медијима и у приватним разговорима, да се се производња електричне енергије мора ускладити са очувањем природног и културног насљеђа те живота људи у крајевима које су политичари у спрези са својим електро-енергетичарима олако осуђивали на потоп, као управо долину Мораче. Истицао је, на примјер, да се на врелу Љутица, градњом само једне степенице, може добити, уз минималну штету потапања неких дванаестак километара пута, преко 500 милиона киловата струје, дакле нешто мање од 720 милиона, колико је ондашња тоталитарна власт, родитељка ове садашње, била упрла да добије по једну стравичну цијену на Морачи. Слично је заговарао пројекат Перућица II, доказујући да би се, обичном бетонском завјесом, могле покупити воде у Сливљу, које се ту некорисно губе, спровести цијевима низ обронке Планинице ка глави Зете са падом од хиљаду метара, и тако једноставно и безболно добити читава милијарда киловата.

Осим на феномен забаривања и стварања пејзажа каљуге љети када воде осекну, што је редовна појава на потопљеној Пиви, а што би била и на Морачи у случају да је задеси иста судбина, Владислав Влаховић је указивао на кратки вијек хидро-електрана од свега неких четрдесетак година, посебно у долини Мораче с обзиром на велику ерозивност морачких стрмени и порозност самих Платија. У свијетлу тих чињеница, чуди да Предраг Булајић, ненамјерно из пуког незнања или намјерно обмањујући јавност као гласноговорник власти, у недавном гостовању на ТВ Вијести, продужава тај вијек на читавих стотину година!

У ствари све је било својевремено проучено, разрађено и речено по питању пројекта електрана на Морачи од стране најпозванијих и најмјеродавнијих личности из разних области, као што је управо Владислав Влаховић из области геологије, географије и хидрографије, инжењер-пројектант Бранко Кујовић из области хидро-енергије, академици, Дејан Медаковић, Сретен Петковић, Павле Мијовић из области историје умјетности, академик Драгослав Срејовић из области археологије, сликари Вуко Радовић, Никола Вујошевић и Љуба Поповић из области умјетности, итд., да се ограничим само на неколико најпознатијих имена. Њихова оглашавања кроз излагања на скуповима, чланке и интервјуе у медијима, налазе се, уз мноштво других, у цјелини објављена у великом зборнику на преко 300 страна, кога сам приређивач и знатним дијелом аутор, под насловом Одбрана Мораче од потопа, објављеном у издању Светигоре 2002, поводом 750-те годишњице постојања манастира Мораче.

Управо захваљујући снази аргумента изнесених од стране таквих домаћих ауторитета, да не помињемо стране, као Франца Вебера, британске византологе и стручњаке Унеска, ондашњи пројект електрана на Морачи је пропао. Међутим, то власт није спријечило да га, већ средином 90-их, почне повампиривати, пренебрегавајући ваљаност аргумената који су га оспорили, да би се посљедњих година обратила страним фирмама, као што је белгијско-норвешка фирма COWI, како би јој ове, уз велику финансијску надокнаду, дале благослов за остварење пропалог пројекта. Схватио сам из телефонских разговора са неким представницима тих фирми, било да се ради о А2А или о COWI, да они уопште нијесу упознати са великом полемиком око Мораче која се својвремено водила, чему се није чудити, пошто су, јадници, тек одскора сазнали и за само постојање Монтенегра.

Прадокс је у томе што се не вјерује својим људима, макар се радило о великим зналцима из својих струка, као што су управо били Владислав Влаховић, Бранко Кујовић, Павле Мијовић, Драгослав Срејовић или као што је и даље Сретен Петковић, а вјерује се, уз велику плаћу, било коме са стране! Тако испада да не важе аргументи о неваљаности пројекта електрана на Морачи, које развијао на лицу мјеста научник Влаислав Влаховић, човјек ровачко-морачког поднебља, а важе аргументи о његовој ваљаности које, рецимо, износи службеник компаније COWI, Дејвид Хејвуд са крајњег сјевера Европе, који сам признаје да је споредњак у цијелој ствари и да је први пут дошао у Морачу и Ровца тек прије неку годину на позив црногорске владе!

Стога, уопште не импресионира скорашња нервозна изјава једног од коловођа потопа Мораче, Николе Јаблана на ТВ Црне Горе, како ће, ето, бити узалудно утрошено 15 милиона евра, колико је коштао пројекат електрана на Морачи, ако не дође до његове реалиазције. Ко им је крив? Требало је на вријеме памет у главу, како управо гласи петиција за спас Мораче, коју је прије петнаестак дана покренуо вриједни Green Home на челу са Јеленом Маројевић и Дарком Пајовићем, а коју треба да подпише што више особа. А интервју Марине Марковић Вијестима од 4 априла, у коме указује на неке лудорије фамозног Просторног плана, је прави ускршњи поклон браниоцима Мораче. Једино гдје се не слажем са неким својим садашњим саборцима за спас Мораче, јесте да се евентуално иде на референдум, будући да је питање одбране Мораче, иако здраворазумско, превасходно ствар разних научних дисциплина теже доступних већини гласача. Осим тога, могло би се десити да власт, која је у томе стекла прилично искуство, изманипулише једно такво гласање, поготово што не мањкају разна обећања пријемчива за простодушне, о томе како ће на обалама будућег језера нићи бројни хотели, како ће Морача и Ровца од туризма процвјетати, како житељи тих крајева неће имати кардио-васкуларних обољења, јер ће, умјесто меса и скорупа, јести рибе из језера, и друге сличне маштарије.

Међутим, шире посматрано и за утјеху Јаблану и осталим заговорницима потопа Мораче, не треба сматрати да су та средства отишла сасвим узалудно, будући да се свијест о значају Мораче, као јединствене природно-историјске цјелине, искристалисала, да је Морача постала европска тема и да је, као таква, увелико зрела за упис у свјетска добра под заштитом Унеска. Јасно је да би се тиме Црна Гора афирмисала на европском и уопште на међународном плану, бескрајно више него са четири несрећне електране. Ево једног детаља: недавно ме звао француски дипломата Андре Валантен, који је током свог трогодишњег мандата почетком деценије у Подгорици, веома заволио Црну Гору, и који не може да се начуди како се могу потапати таква добра као што су кањони Мораче и Мртвице и смртно угрозити манастир Морача, добра која је он, као прва, пошто су на домах Подгорице, показивао својим пријатељима, што и даље чини кад се враћа у Црну Гору. Он такође сматра да је опасно нагомилавати толике водене масе узводно од главног града Црне Горе.

Све у свему, треба одустати од кобног пројекта електрана на Морачи, ове на другим водотоцима градити, а на упису Мораче у свјетска добра под заштитом Унеска, неодложно радити.

Комнен Бећировић