Уколико нато-албанско безакоње буде озакоњено и света српска покрајина буде проглашена за шиптарску државу, потребно је да се, часа не часећи, приступи стварању свесрпског националног Покрета за ослобођење Косова и Метохије, како у отаџбини тако у расејању

РУГАЊЕ ЗАПАДА СРБИМА 

Нема предаје Косова и Метохије!
Косовски бој, који траје преко шест стптина година, се наставља!

Пише: КОМНЕН БЕЋИРОВИЋ

        Кад је такозвана Демократска опозиција Србије, фамозни ДОС, 5 октобра 2000, срушила Слободана Милошевића, употребивши некомпромитованог Војислава Коштуницу, прибегавши лажирању резултата председничких избора, паљењу Народне Скупштине, употреби огромних средстава од преко 70 милиона долара које су Клинтон и Олбрајтова у ту операцију уложили, бацивши део те суме међу  нове јаничаре такозване Отпораше, као коску међу гладне зверове – многи су кликнули да ће најзад сванути Србима, да ће им са милијардама долара које ће потећи са Запада, синути сунце слободе и демократије, пошто је Слободан Милошевић, проказан као главни виновник свих југословененских зала и «балкански касапин», скинут с власти и ускоро, руку свезаних наопако, испоручен Хашкој инквизицији.

МОДЕРНО ЈАЊИЧАРСТВО,
НАЈСРАМНИЈЕ ИЗДАЈСТВО!

      Тражила се, са српске стране, послушност под видом сарадње, која наравно није затајила, него, напротив, са таквим квислинзима као што су се показали Зоран Ђинђић, Горан Свилановић, Вук Драшковић попримила крајње размере слуганства. Треба се само сетити како је Зоран Ђинђић, док је Србија била поринута у крв и огањ од стране зликовачког Нато-а, позивао да се пакао бомби настави све док падне Милошевић!
     Како је Свилановић преклињао Холбрука да Србе ослободи Косова ! Како је Драшковић у време шиптарског погрома над Србима марта 2004, бенетао да  Нато треба да заштити  Србе од Албанаца, као што је штитио Албанце од Срба, или ће бити да је рекао од Милошевића, 1999 ! Упркос његовим гресима према српском народу, Милошевић је за Драшковића и осталу братију, био само алиби за њихово измећарење српским злотворима, као што је овима био алиби за њихову паклену острвљеност на Србе.

БИЛО НАМ ЈЕ ОДАВНО ЈАСНО,
А ЊИМА ЋЕ БИТИ ПРЕКАСНО!

        Наравно да је нама у расејању, који смо се од почетка налазили на извору антисрпског зла, било јасно да ће они који су, за љубав Хрвата, такозваних Бошњака и Шиптара, држали Србе током читаве деценије приковане на срамном стубу и на крају их засули уранијумским бомбама, наставити мање-више по старом. 
     Ја сам још увече 5 октобра 2000, на који се Борис Тадић ових дана толико позива као на светли догађај, иако би га се требало стидети, изјавио на француској мрежи LCI да тај дан није никаква победа српске демократије, него коначна победа Клинтона, Блера, Шредера и Ширака над Србима, победа коју нису могли однети крвавог пролећа 1999, кад је српска војска пружила задивљујући отпор најстрашнијој војној сили свих времена. Требало је имати најосновнији појам људске психе, који наше демокрете наравно нису имале, па поверовати да ће, нестанком једног човека, одемоњени западни моћници, који су нас пљували, држали у гулагу, на нас потпаљивали наше вековне душмане и на крају крвнички нас бомбардовали, наједном почети да  саосећају са нама, да признају своје грехе и себи скачу у уста.
      Утолико мање што су имали обавезе према својим штићеницима, Хрватима, босанским муслиманима и косовским Шиптарима, које су се поклапале са њиховим геостратешким интересима, као што о томе, између осталог, сведочи Бондстил, највећа америчка војна база ван Америке, изникла сутрадан по рату на Косову.

ШИПТАРСКИ ЛОБИСТИ ТАЛАСАЛИ,
А СРПСКИ ЗВАНИЧНИЦИ СЕРВИЛНО ЋУТАЛИ!

        Истовремено шиптарски лобисти широм света наставили су да таласају против Срба, док су наши ћутали, посипали се по глави пепелом или је завлачили у песак, сво зло сваљивали на Милошевића, улазили у туђу причу не би ли зарадили милости у  доказаних српских злотвора.
     Ови су радили што су зацртали, продирали су у државне институције, разарали војску, уништавали економију, омугућили Шиптарима да приреде стравични мартовски погром над преосталим косовским Србима и њиховим светињама, добили слободан пролаз Нато трупа кроз Србију, који су тражили у Рамбујеу, да би 2006 коначно спровели одвајање Црне Горе од Србије.
      Онда је ступила у акцију с иницијативом за одређивање коначног статуса Косова, фамозна International Crisis Group,  Међународна кризна група, у којој једна од кључних личности управо Марти Ахтисари, а друга Мортон Абрамович, шиптарски лобиста и, као такав, међу најгневнијим ратнохушкачима на Србе.

КОМПРОМИТОВАЛИ ДИПЛОМАТИЈУ
И ОБРУКАЛИ СРБИЈУ!

       Наши су се тек онда пробудили из своје наркозе и отпочели неку  значајнију дипломатску акцију, иако са чемерним дипоматским особљем којим су располагали по свету, као  што је онај Владимир Петровић у Вашингтону који се недавно на једној америчкој ТВ мрежи сврстао на страну заговорника шиптарског Косова, или као што је тужни Радомир Диклић звани Бацко у Бриселу, који је за свој штеточински рад у Француској, награђен амбасадоровањем у једној тако кључној земљи као што је Белгија, будући да се у њој налази седиште Нато-а и Европске уније.
      Кад се почетком прошле јесени једна група од троје младих људи коју је предводио Алексис Труд, вратила са поразним извештајем са Косова и тај извештај хтела да поднесе Европском парламенту, само је од преко 730 европских посланика дошло на заказано сведочење њих двадесетак, и четири новинара!!!

      Ето како су званични дипломатски и медијски представници у Белгији неопростиво затајали у једној акцији која је могла да утиче на промјену црне слике о Србима која се зацарила код политичко-медијског естаблишмента на Западу!

ТРЕБА ЗНАТИ
СПОСОБНИЈЕ СЛУШАТИ!

       Да су, након Нато агресије која је била толико разбојничка да је ипак подигла у свету вал саосећања са Србима, нас неколицину послушали, уместо што су нас проглашавали милошевићевцима, већ би увелико радио Светски одбор за истину о српском народу, као и Српски косовски институт. Изгубљене су драгоцене године током којих се ништа није учинило, а могло се огромно учинити.
       Врхунац ругања Србима од стране Запада постигнут је протеклих дана кад су евро-атлантски медији трубели, упркос заклињању Бориса Тадића у српско Косово, да ће Сједињене Државе и Европска унија призанти независно шиптарско Косово, сутрадан по заврешеном другом изборном кругу, што значи већ 4 фебруара. Истовремено су Тадића хвалили као демократског, умереног, прозападног кандидата, док су Томислава Николића кудили као ултранационалисту, као одлучног противника независног Косова и као заговорника приближавања са Русијом!

ПРЕДИЗБОРНА НАВИЈАЧКА ЕУФОРИЈА
ОСВЕДОЧЕНИХ СРПСКИХ ЏЕЛАТА

       Завијању није било краја, посебно на званичном каналу Европске уније, ЕuroNews. Како више немају никаквих обзира према Србима, алакање на Николића као  на проруског кандидата, није им сметало да, баш у недељу 20 фебруара кад је победа Николића била на помолу, објављују сасвим нормално током целог дана да је амерички грузијски пајац Шакашвили, желећи да поправи односе са Русијом, позвао  Путина на своје устоличење, али да Путин није дошао, већ послао шефа руске дипломатије Лаврова. Истог дана јављано је да се министар Спољних послова Пољске налази у Москви такође ради сређивања односа са Русијом, које су близанци Кашчински били озбиљно нарушили. Значи Србији се жестоко оспорава, нешто што се Грузији и Пољској  сасвим нормално одобрава! Још се Србија безаконо уцењује позивањем да се одрекне Косова и Метохије, што значи 15% своје територије и хиљаду година своје историје, па да ће тако да стекне право на евентуалну улазницу у Европу ! Дакле, сва награда од стране Запада српској владајућој гарнитури за њену вишегодишњу послушност је одузимање Косова и Метохије и стварање друге албанске државе на Балкану која ће се убрзо спојити у једну – Велику Албанију. Давно је речено да ко с ћаволом тикве сади о главу му се обија.

     Међутим, својим опредељењем 20  јануара, које ће се, надајмо се, потврдити 3 фебруара, за националног човека, кандидата Српске Радикалне Странке, Томислава Николића, Србија је показала да јој доста испразних обећања, уцена и понижења! Као што се показала задивљујуће самосвојна, несаломљива, достојанствена, јер је гласала противно вољи светских моћника који су на њену огромну штету разбили државу Југославију, који су се претворили у мач њених вековних душмана, који су је оградили Берлинским зидом санкција тек што су срушили стварни Берлински зид, који су основали безакони Хашки суд да суди њеним и уопште српским вођама, који су је обрхавали са милион избеглица из преко Дрине и са Косова и из Метохије, који су је оптуживали за сва могућа зла на Балкану и малтене на планети, и на крају јој наметнули најстрашнији рат у коме је учествовало давадесет држава од којих неке са неограниченом економском, политичком и војном моћи, бројећи близу милијарду људи, против десетак милиона душа преданих одбрани своје најсветије земље, Косова!
      Па зар хитати у загрљај таквог чудовишта?!  Па зашто Тадић не заузме бар мало отстојања према таквим пријатељима који, што се тиче Косова, надмено игноришу и већ унапред потиру оно што он прича гласачима?! У сваком случају, ствари су дошле дотле да ни њему ни осталим српским званичницима  не преостаје много маневарског простора, сем ако нису искористили сусрет са Путином у Москви да закључе у последњем тренутку неки тајни војни споразум са Русијом, што је требало већ давно и јавно учинити, уместо што је Тадић уверавао  Запад да Србија неће бранити војнички Косово! Иако она, на жалост, то не може, будући да је управо он разбијао српску војску, ипак  није било мудро тако нешто говорити, ако ни због чега другог а оно да би се Јенки мало забринули за опстанак њихове војне базе и судбину њених маринаца на Косову.
      Но ипак у наредним данима Београд може да учини неколика важна корака. Први је да се одмах прекину или заледе дипломатски односи с Албанијом због посете, 25 јануара, председника Албаније, Бамира Топија, Приштини и његове изјаве да ће Албанија бити прва која ће признати независно шиптарско Косово. Тај потез би показао такозваној међунардној заједници да се, већ самом претњом проглашења независног шиптарског Косова, отвара криза на Балкану. Други сличан потез би био према Словенији која се, према ономе што је управо изашло у јавност, понаша као обична слушкиња Вашингтонам и замишља да, извршавајући тућа наређења, игра неку велику улогу у Европи. Ако се већ не могу прекинути дипломатски односи са господаром, могу  бар са слушкињом или јој то одлучно ставити до знања. Ипак  незахвална Словенија, која Србији овако враћа зато што је 1918 ослободила миленијумског греманског ропства, има своје важне економске интересе у Србији који ће неминовно бити доведени у питање. Трећи корак, с којим се већ касни, био би свечано проглас од стране српске владе свим народима света, у коме би се указало на огромну, на невиђену у историји неправду којом се, упркос Повељи Уједињених нација и међународном праву, сакати држава Србија од значајног дела своје територије, а суштинског дела своје историје, своје културе, своје духовности, своје цивилизације – Косова и Метохије.
       Међутим, уколико нато-албанско безакоње буде озакоњено и света српска покрајина проглашена за шиптарску државу, потребно је да се, часа не часећи, приступи стварању свесрпског националног Покрета за ослобођење Косова и Метохије, како у отаџбини тако у расејању.
       Нема предаје Косова и Метохије!  Косовски бој, који траје већ преко шест стотина година, се наставља!