Порука Комнена Бећировића Округлом столу о Морачи, организованом у Подгорици 25 марта 2010.

Преосвећени митрополите Амфилохије, часни оци,
даме и господо, драги пријатељи, браћо и сестре,

Поздрављам вас и честитам вам на вашем скупу који има за циљ очување величанствене и благословене земље Мораче за чији се спас борим ево већ скоро четврт вијека, као што о томе свједоче двије моје књиге Одбрана Мораче од потопа на српском, и Угрожена вјечност Мораче на француском језику. А могла би се сочинити и трећа од текстова који су настали посљедњих година и мјесеци, и који су доступни на Интернету, тачније на сајту www.tvorac-grada.cом

Веома жалим што су ме бројне обавезе спријечиле да дођем у Црну Гору, како бих данас био међу вама и живом ријечју допринио да се одврне потоп од Мораче који власт у посљедње вријеме упорно на њу наврће, упркос многструким и безброј пута поновљеним разлозима који се противе једном таквом подухвату, а од којих ево неколико: нестаће дивља, чиста и бистара ријека Морача са њеним притокама чији ће исконски пој заувијек замукнути у устајалој водурини планираних језера; нестаће величанствени кланци, у првом реду кањони Мораче и Мртвице, које су те ријеке током десетина милиона година прокопале, а у чијим је слојевима исписана повијест панете; нестаће исконског такозваног ендемског биља које на стотинама врста расте у тим кањонима и нигдје другдје на земљином шару; нестаће археолшка налазишта која свједоче да су у тим гудурама живјели наши далеки преци, преисторијски људи из неандерталске епохе од назад 120 хиљада година; нестаће птичјег свијета који обитава у Платијама, као што ће увелико нестати рибљег свијета у Скадарском језеру; нестаће пријатне климе у двије Мораче и Ровцима због немогућности медитеранске струје да продире уз Платије, услед високе бране планиране на Андријеву; нестаће хиљаде хектара обрадиве зиратне земље у Ровцима и Морачи због акумулације Андријево, али и у Бјелопавлићима због акумулације Златица; нестаће живописног пута Платијама направљеног уз највеће напоре и жртве, а тиме бити пресјечена пупчана врпца која везује Ровца и Морачу са Подгорицом, чиме ће ови крајеви обезљудити и опустјети; нестаће највишег и најславнијег водопада у Црној Гори, Светигоре, који ће бити потопљен у језеру дубоком 50 метара које ће се формирати уз сами манастир Морачу. То језеро ће - и ту долазимо до кључне теме вашег скупа - представљати смртну опасност по многовјековно морачко светилиште, духовно упориште и собиралиште народа тог дијела Црне Горе. Оно је такође својим неимарством и сликарством, посебно својом фреском Гавран храни порока Илију, свјетски познато светилиште умјетности. Манстир Морача надалеко зрачи, као духовна престоница једне области која има велику епску историју коју је Јегор Коваљевски, што је отворио врата Мораче свијету, назвао хомеровском поемом, а коју би такође требало да прогутају воде потопа.

Толика зла, да набрајам даље, као што је Дамоклов мач над Подгорицом од милијарду кубика воде у језерима узводно од главног града, која ће снаћи или би могла снаћи морачко-ровачко поднебље и Црну Гору уништењем и сакаћењем суштинског дијела њене баштине, била би одвећ све да на територије Црне Горе нема ниједног другог водотока на коме би се могло добити тих несрећних 720 милиона киловата струје, колико би требало да се, по једну стравичну цијену, добије на Морачи! А некмоли гдје их има довољно гдје се могу, уз никакву или минималну штету, добити читаве милијарде киловата, као на Комарници, на Перућици II, на Лиму, на Ћехотини, на Љутици, на потезу Билећко језеро-залеђе Рисна, итд.

Стога апелујем на одговорност и мудрост одлучујућих фактора у Влади и Електропривреди Црне Горе да једном заувијек одустану од кобног пројекта електрана на Морачи, да приступе алтернативним решењима на поменутим водотоцима, као и да размотре питање коришћења суначане енергије којој се свијет увелико окреће, а за коју Црна Гора, као јужна земља, има идеалне услове.

На крају, истакао бих један велики парадокс: радећи прије 12 година на својој књизи на француском језику о Морачи, имао сам прилике да се упознам са читавом једном литературом која је у Европи, током XIX и XX вијека, настала о Морачи, гдје знаменти ствараоци, писци, геолози, географи, природњаци, историчари, етнолози, византолози упућују највише похвале природном и цивилизацијском насљеђу Мораче. То је права химна Морачи коју управо хоће да обезвриједе, обесмисле и потопе управо исти они који хрле Европу и који не престају да се у њу заклињу. Та химна Европе Морачи, коју сам недавно обликовао, појавиће такође ових дана на глобалној мрежи, заправо на поменутом сајту Творац-града.

Закључак који се природно намеће, јесте да се одустане од кобног пројекта електрана на Морачи, да се те електране граде на другим водотоцима, да се Морача прогласи националним парком и да се са својим јединственим природно-цивилизацијским благом предложи, што прије, за упис на листу свјетске баштине под заштитом Унеска. На велику добробит, понос и славу Црне Горе!

Увјерен сам да ће ваш сјутрашњи скуп томе увелико допринијети.
Париз, 24 марта 2010.

Комнен Бећировић