 |
Комнен Бећировић држи беседу |
Збирком "Авет потопа над Морачом", представљеном у крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, пјесник Комнен Бећировић дигао је глас против плана државе да потопи један од најљепших кањона у Европи. Овом збирком Бећировић је наставио борбу за спас овог кањона, коју је пјеснички започео још прије 12 година књигом "Угрожена вјечност Мораче".
Он је подсјетио да глас против ове, како је назвао, безумне идеје, због само 720 милиона киловата, не само да су дизали током 25 година многи наши писци и бројни интелектуалци, већ и ауторитети из свијета.
Истичући да је потапање кањона Мораче многоструки злочин, он је оптужио црногорске властодршце да упорно крију од домаће јавности све опасности које вребају не само за Морачу, већ и Подгорицу, која ће, уколико се спроведе ова идеја, како је нагласио, бити надомак праве еколошке бомбе.
"Замислите да у једној еколошкој држави министри трубе о наводном бољитку које ће донијети потапање Мораче и градња хидроелектране - навео је Бећировић позивајући народ да се организовано супростави овој, како је казао, безумној идеји.
Оно што је Бећировић урадио до сада за Морачу, вриједно је великог поштовања, казао је др Мило Мркић, дугогодишњи професор хидроенергетике. Захваљујући Бећировићу "што је препознао саборца у њему" Мркић је казао да кањон може да брани само из угла струке и подсјетио да би хирдоелектрана "Морача" нарушила не само велико културно, већ и еколошко богатство Црне Горе.
Симоновић је нагласио да је књига "Авет потопа над Морачом" један од најснажнијих "пјесничких вапаја за спас љепоте".
"Није то ништа чудно, јер аутор је потекао на извору Мораче, и као нико, осјетио сви њену љепоту, драж и величину. Зато га треба разумјети, као и схватити одакле овом крхком човјеку снаге да је брани - казао је, између осталог, Симоновић препоручујући књигу читалачкој публици.
Промоцију књиге Комнена Бећировића, осим бројне публике, увеличали су наши познати гуслари Стеван Вујачић и Жељко Бугарин. Посебну тежину Бећиревићевом апелу за кањон Мораче, којег је, како је подсјетио Симоновић Зухо Џумхур својевремено назвао "најљепшом авенијом Црне Горе" дали су и пјесници Будимир Дубак, Бећир Вуковић, Аћим Вишњић, Трипко Драганић, Славко Живковић и Невен Милаковић својим стиховима. Вишњић је, такође, оцијенио да је потапање Мораче "дјело црногорских и италијанских мафијаша" те позвао грађане да се супроставе.
Спасити Морачу од зла домаћега
Бесједа Комнена Бећировића одржана на промоцији књиге Авет потопа над Морачом, 4. новембра 2010. године у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици
Даме и господо, драги пријатељи, браћо и сестре,
Велика ми је радост све вас видјети и поздравити утолико прије што, због мог странствовања, мада сам умом и душом непрестано присутан на нашим просторима, немам прилике, осим повремено, да се виђам са многима од вас. А доказ тога мога присуства, да не говорим о овој књизи Угрожена вјечност Мораче, објављеној прије 12 година у Паризу, јесте управо ова пјесен Авет потопа над Морачом, коју сам прошлог јуна мјесеца изроморио на обалама равничарске, тихе, нечујне, а богме и увијек мутне Сене на којој живим деценијама, у одбрану наше планинске, дивље и дивне, чисте и бистре Мораче, ма да и она зна, када заваља дрвље и камење, да буде итекако мутна, прије него се избристри. Посебно сам радостан и поносан што нас је ово моја стихована одбрана Мораче од потопа, окупила вечерас у окриљу Храма Христовог Васкрсења, дакле на правом, не може бити правијем мјесту.
Ваше бројно присуство показује колико вам је на срцу судбина величанствене земље Мораче за чији се спас од зла домаћега, горега но што је било зло туђинско с којим се носише наши преци, боримо ево већ скоро четврт вијека! За то вријеме изнесени су од стране најпозванијих личности, како код нас тако и вани, многобројни смислени и непобитни аргументи против потапања долине ријеке Мораче са њеним јединственим природним и културним благом. Потапање само ради добијања неких 720 милиона киловата електричне енергије, који се могу добити уз никакву или минималну штету на другим црногорским водотоцима, о чему ће вам стручно говорити упућенији од мене, професор Мило Мркић, без сумње наш најпознатији хидроенергетичар.
Међутим, хтио бих да нагласим да вјероватно никад у историји подизања брана и градње електрана на једној ријеци, није било толико разлога који би се једном таквом подухвату противили колико је то случај на ријеци Морачи. Да само укратко подсјетим шта би било уништено или смртно угрожено у случају реализације тога пројекта: планинска, горопадна, предивна ријека Морача у безброј пјесама опјевана; њен кањон са кањоном притоке јој Мртвице чија се старост мјери десетинама милиона година, а у чијим се литицама чита повијест наше планете; исконско, такозвано ендемско биље које на стотинама врста расте у тим кањонима, и нигдје другдје на земљином шару; археолошка налазишта у кањону Мораче гдје се у око 70 пећина налазе трагови преисторијских људи од назад 120 хиљада година; драстична промјена климе која би, због високе бране у Платијама и вјештачких језера, настала у морачко-ровачком поднебљу, што би кобно утицало на флору и фауну и наравно на живот људи; коначно обезљуђење тога подручја због потапања пута кањоном Мораче ваљда најживописнијег пута у Европи, направљеног уз највише напоре и жртве његових градитеља, изузетни херојски подвиг о чему најзад говори недавно изашла књига Буда Симоновића, прави споменик пострадалим градитељима на мосту Пјенавцу.
Но потапањем природе и људских добара у долини Мораче, посебно зло би задесило, довођењем језера у његове темеље, најважнији и најстарији историјски споменик у Црној Гори, цркву Успења Свете Богородице чувену у свијету по свом неимарству и зидном сликарству, посебно ликом Пророка Илије, јединственим у читавој хришћанској умјетности. Наравно да би, потапањем морачко-ровачке природе, била потопљена односно обесмишљена славна историја која се током многих вјекова ту одвијала, а за коју је велики руски истраживач, Јегор Коваљевски, рекао да је права хомеровска поема, као што је највећи еколог нашега доба, Франц Вебер, рекао за ријеку Морачу да је Бетовенова симфонија, а за њен кањон да је катедрала вјечности. Наћи ћете у изводима на крају ове књижице похвале Коваљевског Морачи са похвалама читаве плејаде европских великана, географа, природњака, историчара, византолога, књижевника, пјесника. Међу овима посљедњима, највећи пољски пјесник Адам Мицкијевич, оцијенио је Женидбу Максима Црнојевића, насталу на обалама Мораче као једну од највећих поема свих народа и свих времена. А ако се потопе обале Мораче, потапа се и постојбина Женидбе Максима Црнојевића коју је сотворио и Вуку Караxићу казао генијални Старац Милија Морачанин, а која је битан дио цивилизацијског насљеђа Мораче.
Додао бих једну важну ствар која се превиђа кад је у питању то насљеђе: дјело двојице великих црногорских сликара ХХ-ог стољећа, Вука Радовића и Николе Вујошевића који су се цио вијек надахњивали кањонима Мораче и Мртвице па, ако те гудуре времена буду потопљене, биће потопљено односно обесмишљено и њихово дјело. Погледајте ове раскошне призоре на којима царују вода, камен и небо. Само због дјела ова два значајна умјетника, а некмоли због свега осталога, вриједјело би поштедјети морачко-ровачке Платије.
На крају, остварењем пројекта електрана на Морачи, била би наднесена хидро-бомба од пола милијарде кубика воде над Подгорицом те би, у случају пролома брана због земљотреса и изливања вјештачких језера на Морачи, гавни град Црне Горе са његових четврт милиона житеља, био збрисан са лице земље. Сличне трагедије су се десиле низ пута Европи и Азији, почевши чувеном трагедијом града Фрежиса у француским Приморским Алпима, децембра 1959.
Него да не дуљим, сасвим је јасно да се остварењем пројекта електрана на Морачи, иде у многоструки злочин против природе и цивилизације на црногорском европском простору. Међутим, ма колико та ствар била очита, ма колико се износили, већ скоро четврт стољећа, разлози све смисленији један од другога против потопа Мораче, власт се све више утврђује у свом потопитељском науму, као да то више није ствар ни развоја нити уопште разума, већ голог ината. Рецимо, догађај пуцања брана, усљед земљотреса и изливање вјештачких језера на ријеци Јангцекјангу у Кини у мају 2008, те евакуација милиона људи низводно, није нимало забринуо нити подстакао заговорнике потопа да се замисле шта би било с Подгорицом у случају пролома брана на Морачи. Чак се од јавности крије, као најстрожа војна тајна, докуменат који о томе постоји.
Видите, иако је власт у прољетошњој јавној распарави претрпјела катастрофални пораз, добивши око пет стотина критика поводом пројекта брана на Морачи, она и даље истрајава у остварењу тога пројекта, ушавши у преговоре са италијанском компанијом А2А и чак сочинивши концесиони акт у ту сврху. Чули смо недавно Бранимира Гвозденовића, министра Екологије иако му је фамозни Просторни план што се тиче Мораче на јавној расправи пропао, како изражава жарку наду да ће електране на Морачи бити завршене до 2016! Замислите, министар Екологије заступа уништење еколошке оазе коју представља Морача, не само у Црној Гори, већ и у Европи ! И, као врхунац ироније, то се дешава у држави која на велика звона труби да је еколошка! Са своје стране Бранко Вујовић, министар Економије, без зазора изјављује да ће Морача бити дата на концесију, другим ријечима у најам у трајању бар од 30 година, док упућени, као економиста Жарко Ракчевић, тврде да ће проћи и до 60 година док Црна Гора буде имала било какве користи од електрана на Морачи! Чули смо и од самог премијера Мила Ђукановића како, упркос тоталном фијаску његове владе на јавној расправи, беспоговорно изјављује, прије неки дан, у Скупштини Црне Горе да ће сва документација по питању електрана на Морачи бити завршена за шест мјесеци и предата страном инвеститору! Просто као да хита да, одлазећи са функције, ако заиста одлази, крунише своју двадесетогодишњу владавину потопом Мораче, по оној чувеној ријечи Луја XВ: „Послије мене потоп, Après moi le déluge!“
Међутим, врхунац парадакса је што званична Црна Гора, с једне стране, хрли у међународну заједницу и што се свакодневно заклиње у Европску Унију односно у фамозне евро-атлантске интеграције, а овамо на Морачи грубо крши норме прописане од стране највише међународне институције која се брине заштитом природне и културне баштине човјечанства, Унеска! Норме које је, уосталом, преузела Европска Унија. Ово утолико прије што Морача посједује већину добара предвиђених Конвенцијом Унеска: разноврсне геолошке облике рељефа, кањоне са јединственим биљем и археолошким налазиштима у њима, богато културно насљеђе, дјело људи, као што лавра на Морачи, савршено у складу са околном природом. Шта више, Унеско је спреман да прими Морачу у своје окриље, само треба скинути смртну пресуду с Мораче и кандидовати је да уђе у свјетску организацију, а најбоља препурука за то су похвале које су Морачи изрекли велики европски аутори, које ће те наћи на крају ове књижице.
Радимо, дакле, свим силама, браћо и сестре, на томе да се одлучујући фактори просвијетле по питању Мораче не би ли се Морача, не само спасла, него што прије уврстила међу највиша добра човјечанства на велики понос и славу Мораче, Црне Горе и читавог Српства!
