Moratcha sur Internet

Морача на интернету

Пише: Петар Милатовић

      Књига  о  Морачи на француском језику Комнена Бећировића, L’éternité menacée de la Moratcha,  Угрожена вечност Мораче, одскора је у целини доступна  на сајту  www.tvorac-grada.com   на коме се налази мноштво радова на француском и српском нашег аутора. Књига, изашла 1998 у издавачкој кући L’Age d’Homme  у Паризу, бави се величанственом природом Мораче, њеном епском прошлошћу и  богатим културним наслеђем које посебно представља црква Успења Пресвете Богородице на обали Мораче, задужбона кнеза Стефана Немањића из 1252. 
     Књига је настала у оквиру борбе коју Комнен Бећировић води, како на домаћем тако међународном плану, да се Морача спасе од потопа планираног још у време Броза, ради изградње хидроцентрала на реци Морачи, а преузетог од његових наследника и настављача.
      Комнен Бећировић посебно приказује Морачу кроз виђење бројних европских аутора њене природе, њене културне баштине, њене историје за коју је велики руски етнолог и истраживач Јегор Коваљевски, који је посетио Морачу 1838, рекао да је права хомеровска поема, као што је Франц Вебер, највећи еколог  нашег доба, рекао за њен величанствени кањон да је катедрала вечности, а за саму  плаховиту, бистру и чисту реку Морачу да је Бетовенова симфонија.
     Недавно је Франческа Антонели. одговорна за природну баштину Медитерана у оквиру светске еколошке организације WWF, указала на негативне последице како по флору и фауну у долини Мораче, тако и по безбедност Подгорице.
      Наиме, математички је прорачунато да би се, стварањем вештачких језера узводно од Подгорице, над њом наднела  милијарда кубика воде чији би поплавни талас, у случају пролома, због земљотреса или рата, велике бране планиране на Андријеву, збрисао само за неколико сати са лица земљина Подгорицу са њених  300 000 хиљада житеља.
      Питамо се заједно са Комненом Бећировићем:  ко је толики безумник и злотвор да сме и може да на себе преузме ризик од једне такве катаклизме и да истовремено потопи хомеровску поему, катедралу вечности и Бетовенову симфонију?!
     А шта тек рећи за пропаст манастира Мораче, вековног светилишта народа морачко-ровачког те најстаријег и најзначајнијег историјског споменика у Црној Гори под чијим се сводовима налази најлепши лик Пророка Илије у целој хришћанској уметности, чувена фреска Гавран храни Пророка Илију ?!
      Најобичнији здрав разум налаже да се хидроелектране граде другде, а да се Морача поштеди и упише у светску баштину под заштитом Унеска за што се већ две деценије неуморно залаже Комнен Бећировић и чему ће стављање овог његовог у исти мах надахнутог и научног дела на Интернет свакако допринети.
     Подсећамо такође да је Комнен Бећировић аутор великог зборника, изашлог 2002 поводом 750-те годишњице манастира Мораче, Одбрана  Мораче од потопа, у коме су донети прилози најистакнутијих аутора из разних области, геолога, географа, природњака, хидроенергетичара, историчара, византолога, књижевника, новинара... који су дигли глас против потапања долине Мораче са њеним непроцењивим природним и цивилизацијским благом.

Comme dans un tourbillon enchanteur

     La République du Monténégro, qui forme avec la Serbie actuelle Fédération yougoslave, s’est engagé dans un projet de barrages et de lacs artificiels, destinés à alimenter des centrales hydro-électriques, sur le cours d’une des plus belles rivières du pays : la Moratcha.
     Komnen Becirovic, qui est originaire de la région, voit dans l’entreprise une catastrophe : submersion de canyons grandioses, disparition d’une flore unique au monde, destruction de sites archéologiques de la préhistoire, mise en péril d’un célèbre monastère du XIII^e siècle décoré de fresques mondialement connues, menaces pour la capitale Podgoritsa.
     Tout cela est invoqué pour dénoncer le projet. Et bien plus encore : l’histoire d’un fleuve qui a vu de grands combats ensanglanter ses rives, le patrimoine artistique et littéraire qui s’est créé dans son environnement, la beauté de sites naturels d’exception – Komnen Becirovic met à la fois érudition et fouge au service de la cause qu’il défend.
      Dans cet ouvrage d’à peine 100 pages, l’auteur a réussi un rare tour de force : associer la solidité de la documentation au lyrisme du plaidoyer, et emporter même les plus écologiquement sceptiques dans un tourbillon enchanteur.

 Balkans-Infos, n° 25, septembre 1998.

      Bien que paru il y a huit ans, ce texte demeure d’une actualité inquiétante, puisque le pouvoir monténégrin persiste dans le projet néfaste des centrales électriques sur la Moratcha, malgré le fait qu’il existe d’autres cours d’eau au Monténégro où l’on peut obtenir une quantité d’énergie bien supérieure à celle que l’on s’acharne d’obtenir au prixd’une véritable catastrophe sur la Moratcha.

Луј Далмас, знаменити француски аутор, о књизи Комнена Бећировића L’éternité menacée de la Moratcha, Угрожена вечност Мораче (1998)

КАО У ЧАРОБНОМ ВИХОРУ

     Република Црна Гора, која са Србијом сачињава садашњу Југословенску федерацију, упустила се у један пројекат брана и вештачких језера ради изградње хидроцентрала на току једне од најлепших црногорских река : Мораче.
     Комнен Бећировић, који је пореклом из тога краја, види у том подухвату праву катастрофу: потапање величанствених кањона, нестанак флоре јединствене на свету, уништење археолошких налазишта из преисторијског доба, угрожавање  једног славног манастира из XIII-ог века украшеног светски познатим фрескама, опасност по главни град Подгорицу.
     Све је то изнето да би се показала штетност пројекта. Али и много више : повест једне реке чије су обале окрвављне великим бојевима, уметничко и књижевно наслеђе настало у области  кроз коју она протиче, изузетна лепота околних предела – Комнен Бећировић ставља подједнако своју обавештеност и свој жар у службу ствари коју брани.
     У овом делу од једва стотинак страна, аутор је направио редак подвиг : успео је да темељитошћу доказа подкрепи своју надахнуту одбрану. И да, као у неком чаробном вихору, занесе чак и оне који су врло подозриви према екологији.

Balkans-Infos, број 25, септембар 1998.
Иако написане пре девет година, ове речи остају и даље врло актуелане, пошто црногорска власт и даље истрајава у свом кобном потопитељском  науму.