ИСТИНА број 133                                          Беч, среда 7. новембар 2007. 

Кушнерова похвала
књизи Комнена Бећировића о Косову!

Капљица добра
у мору Кушнеровог греха
према Србима

Пише: ПЕТАР МИЛАТОВИЋ

Да ли се истина о Косову најзад такла једног од најистакнутијих хајкача у западним медијима, како за време догађаја у Босни тако и за време оних на Косову који су довели до агресије Нато-а на Србију, Бернара Кушнера, садашњег француског министра спољних послова, а првог администратора Косова наводно под окриљем Уједињених нација, а у ствари под натовско-шиптарском окупацијом, 1999-200?
Тада је Бернар Кушнер - док су шиптарске хорде пустошиле Косово, убијале на стотине Срба, терале стотине хиљада других у егзодус, спаљивале њихове домове и храмове, запоседале њихова добра – тријумфално узвикивао да је Европа рођена на Косову, и да је албанска освета нешто што је својствено људској природи. Дословно је рекао, док је европско хришћанско Косово преживљавало своју агонију: «Европа је рођена у Приштини! …Европа је рођена на Косову, она људских права и братства, она коју волимо...». Такође је произвољно устврдио да су Срби побили једанаест хиљада Албанаца на Косову, у чему га је одмах демантовао сам Хашки трибунал! Његова слика слављенички састављених руку са српским крвницима, главнокомандујућим Нато-а, америчким генералом Веслијем Кларком и командантом окупаторске војске на Космету британским генералом Мајклом Џексоном, те са вођама шиптарске терористичке организације УЧК -а, Хашимом Тачијем и Агимом Чекуом, у лето 1999 је обишла свет.
И баш због тога је Кушнеру, великом грешнику према Србима, Комнен Бећировић почетком октобра послао своју књигу Le Kossovo de l?absoly, Косово апсолутног, посвећену сакралној уметности на Косову и Косовској епопеји, у којој показује, већ самим насловом, да питање Косова има и друге димензије осим демографске и идеолошке – албанска већина и наводно поштовање људских права – на којима је Кушнер, као заговорник хуманитарног мешања Запада оружаним путем у послове других земаља, заснивао сву своју акцију у југословенским сукобима. И управо у посвети аутор је изразио наду да ће његова књига помоћи намењеном да коригује своје виђење косовског питања, нашто је убрзо стигао одговор на папиру са заглављем Министарства спољних послова, упућен 18. октобра, следеће садржине:
«Господине, ово су само неколика редака да вам врло искрено захвалим на пошиљци ваше књиге о Косову апсолутног. Веома дирнут вашом пажњом, упознао сам се садржином овог очишћујућег дела са интересом који замишљате. Ваше познавање те области и људи чини вашу књигу драгоценим документом кроз који се пројављује сјајна цивилизација какво је било Косово пре но што је претрпело најезду и разарање.
Са мојом поновљеном захвалношћу, молим вас да примите, Господине, израз мојих најбољих осећања. Бернар Кушнер.»
Да подсетимо: књига нашег неуморног прегаоца на пољу српске културе, правде и истине, Комнена Бећировића Косово апсолутног, у издању L´Age d´Homme у Паризу, увелико је промовисана у оквиру величанственог скупа Косово: питање цивилизације, одр ж аног поводом осме годи ш њице агресије Нато-а на Србију, 28. марта 2007, на Сорбони. Иако су у оквиру тога скупа беседили угледни говорници, приказивани страхотни призори Косова, рецитовани на француском стихови из Косовске епопеје, а певани на српском уз пратњу гусала, скоро нико од наших медијских и дипломатских представника, изузимајући амбасадора Предрага Симића, није изволео доћи на то изузетно вече нити РТС послати једног новинара са сниматељом! Требало је да једна канадска ТВ екипа, која се нашла на лицу места на позив насег великог пријатеља др-а Патрика Бариоа, учесника вечери, забележи добар дио тога изузетног догађаја, што наши читаоци могу од пролетос да виде на ТВ ИСТИНА .
Посебно је било скандалозно одсуство амбасадора Србије у Унеску Драгољуба Најмана и његових сарадника, као и директора Културног центра Србије у Паризу, Живадина Митровића ! Јер није ли невероватно и за сваку осуду да те две особе које су задужене и дебело плаћене да раде на пољу српске културе у свету, нису хтеле да дођу у најстарију и најславнију културну установу у Европи нити да чују за књигу Комнена Бећировића која се бави управо српским уметничким и песничким наслеђем на Косову, и то углавном кроз виђење значајних европских аутора, а ето шеф дипломатије једне велике силе, који је последњих петнаест година непрекидно таласао у антисрпском табору, налази времена и за сходно да захвално и похвално одговори њеном аутору?! И поред тога, неки роне сузе на форуму Политике због недавне смене Живадина Митровића са положаја директора Центра, кад би требало честитати МИП-у Србије што је направио бар један смислен потез. А шта се чека са Драгољубом Најманом који се ближ и 80-ој години живота, осим ако није доживотно награђен местом амбасадора у Унеску зато што су му синови харали по Паризу као најострашћенији антисрпски милитанти за време рата у Крајини и у Босни?
У сваком случају, нека се поменути и сви они који нису дошли, већ по самој њиховој дужности, на Косово на Сорбони, или који се праве да не виде књигу Комнена Бећировића кад би управо требало да је шире, дубоко стиде ако то досад нису и ако то уопште могу, пред овим гестом француског министра који, иако велики грешник према Србима, зна да ода признање нашем аутору, утолико пре што га овај није нимало штедео у својим текстовима током минулих година, што Кушнеру свакако није непознато.
Довољно је прочитати неке странице из предходне књиге Комнена Бећировића о Косову, Le Kossovo dans l'ame, У души Косово, објављене 2001, па се уверити до које мере он разобличава Кушнерову кобну ратоборну хуманитаристичку застрањеност. А једном приликом му је јавно рекао: «Господине Кушнеру, ви сте једноставно погрешили у избору непријатеља».
Било је то време кад се Кушнер заклињао у једног од виновника југословенске несреће, у исламисту Изетбеговића као у просвећеног муслиманског лидера и демократу, и кад је овоме, у друштву Бернара-Анри Левија , поклањао бодеж пред телевизијским камерама у знак подршке да Запад треба да наоружа његове муџахедине, кад је позивао да Нато бомбардује босанске Србе како би се ослободили тобожњи српски нацистички логори смрти у Босни за које му је сам Изетбегови ћ на самрти, у октобру 2003, признао да нису ни постојали, него да се урнебесном причом о њима хтела изазвати војна интервенција Запада и сламање босанских Срба, што се успело бајком о геноциду у Сребреници. То Алијино признање Кушнер сам доноси у својој књизи Les guerriers de la paix, Ратници мира, објављене 2004, у којој су ти ратници наравно он сам, његов другар Ричард Холбрук и компанија предвођени проклетницом Олбрајтовком.
Јесте, огроман је грех Бернара Кушнера према Србима да га не би могла спрати ни Комненова бистра Морача кад оно највише надође у пролеће од топљења снегова! И ове његове неколике речи признања упућене нашем аутору само су капљица добра у мору тога његовог греха, али оне баш због тога завређују нашу пажњу и нарочито показују да зрак косовске небеске светлости може да продре и у најдубљу антисрпску таму. За остало ће се побринути суд Историје.