Комнен Бећировић

Европа против саме себе на Косову

 Беседа изречена на другом српско-француском скупу, одржаном 2 марта 2008 на тргу Републике у Паризу, против признавања српске покрајине Косова, као нове независне албанске државе на Балкану.

      Драги пријатељи, драга браћо и сестре,
      Од како је 17 прошлог фебруара, подстакнута од стране Сједињених Америчких Држава и Европске Уније, једна група Албанаца на челу са бившим терористом Хашимом Тачијем са језивим надимком Змија, прогласила тобожњу независну државу Косово, отпор том безаконом и злочиначком чину није престао да расте уз повик : Косово је Србија ! Косово је срце Србије ! Косово је душа Србије ! дижући се из милиона груди Срба подржаних од стране њихових пријатеља широм света.
      Јесте, Косово је Србија и душа Србије, али Косово је такође једно од светилишта Европе, њене историје, њене културе, њене цивилизације, њене истости, њене дуготрајности. Оно је то својим сјајним средњовековним црквама, својом чувеном битком која се ту одиграла 1389, између хришћана и мухамеданаца, својом величанственом епопејом коју је та битка надахнула, те тужном судбином коју су хришћани поднели на Косову у турско-арбанашком ропству. Током времена настала је читава једна европска историографија и литература које сведоче о Косову управо као таквом, и где се Албанци појављују само као нападачи, као штеточине у служби турског освајача.
      Донео сам вам да вам покажем једну скорашњу књигу насловљену Ризница епских прича човечанства од Жерара Шалијана где је унесена Косовска епопеја међу епопеје света. Али то ремекдело свеопште књижевности је српско. Донео сам вам такође једну узвишену слику Косова, слику наше божанске Грачанице, знамење косовских цркава, прави драгуљ свеопште уметности који је такође српски, као што је све остало српско на Косову и Метохији. Уствари ту не постоји ништа што би било албанско осим бројности и насиља које су албански уљези у Србију вршили у сенци разних окупација, турске, фашистичке, комунистичке и сада америчко-европске. А међу тим окупацијама, најгора се показала ова последње, јер никада раније, у једном кратком временском размаку, није било толико Срба, бројчано 250 000, протерано из покрајине, ни толико њихових храмова, бројчано 150, ни толико њихових гробља, око 70%, оскрнављено и вандализовано, колико се то десило од 1999 до данас ! Призор овог  злостављаног косовског Христа, који сам вам такође донео, уништеног лица, засеченог врата и руку, је симбол мученичког Косова, опустошеног, тешко рањеног, скоро потпуно очишћеног од његовог хришћанског народа ! Али овај призор је такође огледало нечовештва наших хуманиста, варварства наших барјактара цивилизације, тоталитаризма нашаих демократа јер, без њихове политичке, медијске и војне подршке, Албанци не би никад могли приредити овако страшну судбину Косову.  Дакле, они су ти који су поново разапели Христа на Косову, прославивши тако на свој начин, у једној оргији зла, његов Други миленијум !
     Будући да су америчке и европске вође поступиле 1999 године, не само као убице људи и разоритрељи њихових добара, већ и као убице значајног дела европске меморије на Балкану, њихови настављачи или они међу њима који су, као Хавијер Солана, још на власти, настоје да пошто пото утопе то непочинство у стварање једне измишљене албанске државе на српском Косову. Како немају потребну величину душе да признају да су се 1999 преварили, они крше своја сопствена начела стварајући неку једнонационалну државу у тренутку кад се непрестано заклињу у многонационалну Европу коју тобоже изграђују. Са друге стране, они газе међународно право и Повељу Уједињених нација и истовремено обезвређују све оно што су поколења европских аутора писала о Косову као о суштинском делу Србије, као и о доприносу Србије баштини и одржању Европе.
     Не треба их пустити да учине важећим, да озаконе тај вишеструки злочин против духа, против морала, против права, против културе, против цивилизације…! Треба их подсетити на велике људе Европе, треба им бацити у лице светле странице Гетеа, Ламартина, Виктора Игоа, Адама Мицкијевича, Јана Колара, Леополда Ранкеа, Адолфа Даврила, Ернеста Денија, Едуарда Ширеа, Габрјела Мијеа, Шарла Дила, Габријела Данунција и толико других о Србији, у нади да би могли да схвате дубину своје заслепљености, размеру своје застрањености, озбиљност свога злочина против Србије а тиме и против Европе.
      Стога, браћо и сестре, бранећи српско Косово, ми бранимо у исти мах хиљаду година историје, културе и хршћанске цивилизације на Косову!
     Живело српско Косово ! Живело хришћанско Косово ! Живело европско Косово!