ИСТИНА број 200                                      Беч, 6. мај 208

ЕВРО-АТЛАНТИДА И СРБИЈА

Пише: КОМНЕН БЕЋИРОВИЋ

       Пробише уши присталице Бориса Тадића, Млађана Динкића, Чеде Јовановића, Ненада Чанка и остале евро-братије и закланика за демократијом, галемећи како Европа показује знаке добре воље према Србији, како она наводно даје капом и шаком, како укида визе, како Европа све решава, како Србе у Европи чека бољи живот и  благостање,  заправо рај попут оног што су некад обећавали комунисти, оци и праоци садашњих демократа, навлачећи наивне, лаковерне или једноставно луде Србе да се бацају у загрљај тоталитарног чудовишта које се током пола века хранило ропством, обезвређењем, гушењем, затирањем свега што је српско. И као што су се они тада заклињали у Совјетски Савез, затим у социјализам, самоуправљање и несврстаност, ови данас се заклињу у глобализам, у Европску  Унију и Нато, или у такозване евро-атлантске интеграције, како то неки готово у заносу говоре.
     Међутим треба бити начисто да то што Европа даје Србији представља само мали део онога што јој Европа дугује. Да се не задржавамо на вишевековном страдању које су Срби, штитећи Европу, поднели од стране Турака и турских слугу на Балкану, Албанаца и Бошњака, садашњих Европиних љубимаца. Уствари предзиђе хришћанства, antemurale christianitatis, нису били Хрвати који ту улогу узурпирају као и много чега другог, већ Срби са њиховом Војном Крајином, како у одбрани Аустро-угарског царства тако и Млетачке Републике.
       Знамо како се Аустрија понела према Србима, њивећи и распирујући албанско зло кроз цео XIX век, да би затим, у саставу Трећег Рајха, учествовала у поклању крајишких Срба у усташкој Хрватској, а затим у  етничком чишћењу преосталих у неоусташкој Хрватској током трагичног распада Југославије. Зло коме је Европа на челу са Немачком била виновница, подстакавши прво Хрвате и Словенце, затим Бошњаке и Шиптаре да разарају Југославију на штету Срба. То безумље Европе, да употребим истим поводом речник владике Николаја, огледа се баш у томе што је она, док се уједињавила у једну заједницу која никад није постојала, крваво разбијала, из чисте германске и ватиканске србомржње, једну заједницу, Југославију, која је, као праобразац Европе у свим доменима, постајала више од 70 година! Мастрихтска Европа  је тако узидала у своје темеље југословенско зло које је сама разбуктала, а један од закона Историје, јесте да све што почива на злу не може бити дуговеко, него се мора, пре или ккасније, злом завршити.
       Јасно је да је морални и материјални грех, а самим тим и дуг Европе према Србији, огроман. Тај грех и дуг нарасли су до неслућених размера стравичним ратом Нато-а у коме је Европа опако суделовла, против Србије, пролећа 1999, кад су побијене и рањене хиљаде Срба, кад се претрпели терор милиони других, кад су разорени читави градови са материјалним добрима стицаним поколењима. Такође су, поред људских домова, школа, болница, фабрика, мостова, уништени споменици хришћанске цивилизације, а посебено тај део Европе затрован осиромашеним уранијумом и другими токсичним материјама вероватно све док буде  века и света. Лондонски Економист је проценио само материјалну штету коју је изазвао Нато у Србији, давши своме сатанском пиру име «Милосрдни анђео»,  на 60 до 100 милијарди долара. И овде се Европа, заражена вековном арбанашком мржњом на Србе, као пре тога хрватском и бошњачком, понела према Србима крајње незахвално, а према себи самоубилачки.
     И заиста, сетимо се како је, у том апокалиптичном ужасу, Европа махнитала, како су њене крвожедне елите бљувале бес и мржњу на Србе, како је садашњи челник њене диполоматије, ондашњи Генерални секретар Нато-а, Хавијер Солана грмио на њих, како су његови сарадници из јазбине Нато-а из Брисела претили да ће Србија бити одбачена у камено доба, како један од њених разметљивих хуманиста Бернар Кушнер кликтао са разореног и од Срба опустошеног Косова, да  се Европа рађа на Косову, а један од њених надри-филозофа, Бернар-Aнри Леви, славио смртоносне птичурине Нато-а над Србијом, као авионе слободе и демократије.
      Подсетимо такође да се тада, док су Кушнер и остали европски амерички званичници наочиглед целог света ликовали, грлили се и сликали са вођама терористичке Учк-е, Хашимом Тачијем, Агимом Чекуом, Рамушем Харадинајом, одвијала у пуном јеку трговина, вођена од стране истих, људским органима, бубрезима, плућима, слезенама, извађеним из живих Срба. Треба прочитати на извнредном патриотском сајту Светлане Новко Byzantine Sacred Art Blog текст Јулије Горин на ту тему  You need a Liver ? Kill a Serb. Уз то, Европа већ годинама условљава сваку сарадњу са Србијом беспоговорном сарадњом ове са Хашком судом у коме робијају српске војне и цивилне личности ангажоване у једном наметнутом рату, док се окорели шиптарски зликовци остављају на миру, ослобађају сваке оптужбе и промовишу у државнике. Наравно, јер су њихови ескадрони смрти, као Соланини борци на терену, харали по Косову и Метохији, док је Солана, изигравајући са Шредером, Блером и Шираком, јахача Апокалипсе, а уствари по заповестима зликовачког пара Клинтон-Олбрајтова, слао ескадриле смрти на Србију. И Солана је утолико немилосрдније ударао атлантским мачем по Србима, што је својевремено био жестоки анти-атлантиста са својих Педесет разлога против уласка Шпаније у Нато, делце које, изгледа, аутор крије у девет јама, а које би било занимљиво пронаћи и преко Интернета обзнанити.
        Који ли ће се Данте, Достојевски или Гоја нагнути над тим понором, над тим паклом који је, за рачун одпадника од хришћанства, Бошњака и Шиптара, годинама беснео у души  Европе и Америке према Србима? У сваком случају, оно што та Европа сада, као неку велику милост, пружа Србији, по неколико милиона евра ту и тамо са пуно обећања, само су мрвице онога што јој Европа дугује. Додајмо поменутој баснословној суми од 100 милијарди долара штете коју Европа с Америком нанела Србији, огромна средства што их је Србија поднела да збрине близу милион српских избеглица истераних из Крајине, из Славоније, из Босне те с Косова и Метохије.  Јасно је да до тога  не би никада дошло да није било евро-америчког свестране подршке, политичке, медијске, војне, еконмоске,  Хрватима, босанским муслиманима и косовским Шиптарима.
      Не треба заборавити ни велике своте које прождире лечење од болештина, у првом реду канцерозних оболења, проузрокованих Нато бомбардовањима српских земаља, како 1999 тако 1995. Но вероватно је све то неповратно изгубљено, као што је на путу да се заувек изгуби, ако се не пружи неопходни отпор, астрономска сума од 500 милијарди долара на коју се са рудним богатствима процењује целокупна српска имовина на Косову и Метохији, а чију отимачину  и пљачку Европска Унија настоји да озакони и овековечи стварањем шиптарске државе на Косову у служби незасите светске аждаје. Она истовремено лишава Србе близу хиљаду година њихове  величанствене  и трагичне историје, како то већ често иде једно са другим, на косовско-метохијском простору.
     Србија је дужница Европе само уколико је жртва дужница џелату! Уколико је онај Клинтонов, Олбрајтовин и Соланин « Милосрдни анђео » који је бљувао смрт и разарање 1999 по Србији, био заиста анђео, а не Звер Апокалипсе која се пустила с ланца Цивилизације! Уколико су пехари којима су годинама европске и америчке поглавице наздрављале једне другима, били напуњени божанским напитком -  нека ми богови опросте! - а не српском крвљу и сузама! И уколико је, да не набрајам остала непочинства, оно черечење Срба по шиптарским мучилиштима и стратиштима примерно човештво, а не беспримерно нечовештво!
      Уствари је та цркавица коју Европа даје обична милостиња кад није бакшиш њеним слугаторима како би ови сакривали та злодела и наваљивали их на Милошевића и остале српске лидере, те настављали да, упоредо са комадањем Србије, раде на коначном моралном слому читавог српског народа.  То је онај ропски синдром познат у психологији да што те гвоздена рука, која зна да навуче памучну рукавицу, више бије, то је више треба љубити. Или што те неко више опада, посипљи се по глави пепелом, и што те неко више пљује, сагињи се и тражи још. За њих је непостојећа болна косовска молитва Десанке Максимовић, пред брбљаријама  европских сврака, попут Дорис Пак и Еме Бонино !  А да не говорим о брбљаријама домаћих барјактарки људских права и демократије попут Биљне Србљановић, Наташе Кандић, Борке Павићевић и осталих бојовница на фронту Новог светског поредка у Србији, тог   закаснелог чеда злогласног Новог европског поредка, у оригиналу Neue Europaishe Ordnung.  A тек како им испразно звуче Његошева химнична штива надахнута Косовом, при ономе што сада слови и придикује Оли Рен о Косову! Та јаничарска дружина се уби денацификујући Србију где нема ни привида од нацизма, док ћути занемела пред слављењем нацизма и дизањем споменика припадницима есесовских дивизија у прибалтичким земљама, Летонији и Естонији, чланицама Европске Уније и Нато-а! Уосталом, није ли и сам писар евро-америчког плана предаје Косова и Метохије Албанцима, Марти Ахтисари, син официра финске Waffen SS дивизије, погинулог на руском фронту?
     Већ има преобиље материјала да се напише једно размишљање из области метафизике зла на тему данашње употребе Хитлера против Србије и Русије. Наравно да циљ оправдава средства, поготово кад се ради о ширењу тако драгоцених изума Запада по цело човечанство, као што су фамозна људска права и демократија од којих, посебно како се спроведени код нас и како се сада спроводе у Ираку, већ увелико смрди читаво поднебесје, како од уранијумског ужаса, тако од безбројних  лажи и злочина, касапница и гробница,  губилишта и стратишта демократије.
      Но постоји други врло озбиљни разлози над којима би наши евро-поклоници и евро-усрећитељи требало да се замисле, а од којих ево неколико: бриселска идеолошка конструкција већ се сама од себе урушава, јер старе европске нације све теже подносе губљење свога идентитета и суверенитета; измештање предузећа, ради остварења профита, у источно-европске и азијске земље са јефтином радном снагом, оставља без посла многе милионе; инфлација евра и поскупљење најосновнијих животних намерница, дижу велики вал социјалног незадовљства, што се управо испољило првомајским демонстрацијама широм Европе; нови злочиначки ратови, мада уопште нису добијени ни текући, које спремају Сједњене Америчке Државе, а које ће Европа бити неминовно увучена, утолико пре што је на челу њене дипломатије Хавијер Солана који је, пошто је водио Клинтонову агресију на Србију, одобрио Бушову агресију на Ирак;  лоша економска ситуација у коју западају неке кључне европске земље, као што су Француска и Италија с тим што се ова последња забавила о јаду од криминала који доноси имиграција номадског становништва из Источне Европе; непрекидно роварење Европе, прво за љубав Чечена, а сада Грузина, против Русије, иако је Русија спасла Европу бар од три пошасти у историји, од Монгола, од Наполеона и од Хитлера, као што је неизмерно обогатила европску цивилизацију; дехристијанизација и исламизација Европе, која изазива редовне потресе засад највише у Француској и Холандији, а која ће попримити катастрофалне размере ако Турска уђе у Европу, на чему ова самоубилачки ради – све су то чиниоци који би могли да садашњем Евроланду приреде судбину древне Атлантиде, оставивши читаве народе на цедилу као што их je оставио распад једне предходне идеолошке конструкције, Совјетског Савеза. Управо на то пророчки упозорава бивши робијаш гулага Владимир Буковски у својој недавној видео поруци Европљанима, која је постављена на  сајту ИСТИНЕ.
       Све ово не значи да Србија, кад већ благовремено није ушла у најужи савез са Русијом, треба и може да остане ван Европске Уније, макар каква ова била грдна мешавина, како вели Његош, али без оне умне силе да над њом торжествује. Ипак, иако изгледа нема другог избора до у Европску Унију, у њен загрљај не треба по саку цену хрлити, нити из вида губити, већ напротив, непрестано и неуморно истицати, на сва звона звонити до које мере је Европа грешница према Србији и њена дужница, а не Србија Европи, што управо чине Војислав Коштуница и Томислав Николић са њиховим присталицама, за које се надати да ће, након 11 маја, најзад саставити  владу коју Србија, претварајући се  све више у земљу Страдију, чека годинама.
       Европи је неопходно рећи неке исцељујуће истине, утолико пре што у њој постоји, упркос пошасти антисрпског једноумља кога је заточеница, довољно људи од савести да то почују и томе одјека дају. И управо улога Србије јесте у томе да те истине унесе, као свој просветљујући мираз, у Европу и тако допринесе њеном оздрављењу, уколико Европи има уопште лека, као што је некад, примајући на себе хорде азијатске, Србија доприносила њеном спасењу.