Суочавање приликом доделе награде ''КАРЛО ПЕТИ'' 

ДАНАШЊА ЕВРОПА

КАО ИДЕОЛОШКА КОНСТРУКЦИЈА 

Неколико непријатних истина које је Комнен Бећировић изрекао пред  заточницима федералне наднационалне Европе: Катрином Лалимјер и Едгаром Мореном 

Пише: МИЛАН РАТКОВИЋ

     Познати француски социолог Едгар Морен (Edgar Morin) пореклом из угледне јеврејске породице Наум из Солуна, добио је једну од пет награда у оквиру велике европске награде која носи име шпанског краља и германског цара Карла Петог (1500-1558), а која је ове године припала бившем немачком канцелару Хелмуту Колу , као једном од неимара данашње Европе - знамо по коју стравичну цену на примеру рушења Југославије.

Комнен Бећировић:  Очи у очи, брк у брк! Цивилизовано аргументовано

Том приликом приређен је свечани доручак у Европском дому у Паризу, на коме је учествовао Комнен Бећировић у својству члана Удружења страних новинара у Француској.      Свечаност је отворила Катрин Лалимјер, председница те установе, иначе бивши министар француске владе, бивши европски посланик те генерални секретар Савета Европе и потпредседник Европског парламента у Стразбуру. Она је у уводној речи горко зажалила што нема више европског заноса из времена «отаца Европе» као што су били Робер Шуман и Жан Моне – награда која носе име овог последњег припала је управо Едгару Морену -, и што је пројекат Европског устава одбијен прошле године у Француској и Холандији.          Сам Морен, као један од идеолога те Европе, који је у годинама југословенске драме био у антисрпском табору, мада много умереније него Бернар-Анри Леви, Ален Финкиелкраут или Андре Гликсман, развио је у својој захвалној речи своју омиљену тему пријема Турске у Европу. У ствари, поновио је своје ставове изнешене пре извесног времена у «Монду», на што му је  Комнен Бећировић  био сочинио одговор насловљен «Турско варварство на Балкану уздигнуто на степен цивилизације», али је «Монд» одбио да објави тај текст, као политички некоректан,  па га је аутор објавио у месечнику «Балкан Инфо» о коме је било речи у прошлом броју «Истине».

По уручењу награде, отворена је дискусија у којој се први за реч јавио управо Комнен Бећировић, обративши се прво госпођи Лалимјер и  рекавши следеће:      «Ви сте се, госпођо председнице, малопре пожалили на недостатак европске свести као и да нема више некадашњег заноса  ни одушевљења за Европу. То је зато што Европа има два озбиљна хендикепа.       Први хендикеп тај што се све више испоставља да је Европа, таква каква се ствара,  у суштини једна идеолошка конструкција, а сви знамо какав су пораз доживеле две главне идеологије XX-ог века, фашистичка и комунистичка.	Катрин Лалимјер, председница Европског дома у Паризу

Едгар Морен, француски социолог

Нова идеологија се темељи на људским правима и демократији, као и на утапању европских нација у једну безобличну масу у којој се губи њихов идентитет и којом је, примањем све нових и нових држава, све теже управљати. То је главни разлог прошлогодишње француске и холандске побуне против такве Европе. Добро познајем то питање пошто се крећем у француским суверенистичким круговима.

     Други хендикеп је тај што се Европа налази потчињена Сједињеним Америчким Државама, што је довело до такве застрањености Европе да је она, следећи Америку, водила рат против једне од својих најславнијих нација, Србије, све у име тобожњих људски права и демократије, као да су Албанци већи поборници од Срба тих тековина цивилизације. Неке важне чланице Европске уније, као Француска и Немачка, извукле су поуку из рата против Србије па су, срећом по њих, одбиле да уђу с Америком у рат против Ирака, док су друге то учиниле, али једва чекају да се из њега извуку с обзиром на пакао који влада у Ираку.