|
Суочавање
приликом доделе награде ''КАРЛО ПЕТИ''
ДАНАШЊА
ЕВРОПА
КАО
ИДЕОЛОШКА КОНСТРУКЦИЈА
Неколико
непријатних истина које је Комнен
Бећировић
изрекао пред заточницима
федералне наднационалне Европе: Катрином
Лалимјер
и Едгаром
Мореном
Пише: МИЛАН РАТКОВИЋ
Познати
француски социолог Едгар
Морен
(Edgar Morin) пореклом из угледне јеврејске породице Наум из Солуна,
добио је једну од пет награда у оквиру велике европске награде која
носи име шпанског краља и германског цара Карла
Петог
(1500-1558), а која је ове године припала бившем немачком канцелару
Хелмуту
Колу
,
као једном од неимара данашње Европе - знамо по коју стравичну цену
на примеру рушења Југославије.

Комнен Бећировић:
Очи у очи, брк у брк!
Цивилизовано аргументовано |
Том
приликом приређен је свечани доручак у Европском дому у Паризу,
на коме је учествовао Комнен
Бећировић
у својству члана Удружења страних новинара у Француској.
Свечаност
је отворила Катрин
Лалимјер,
председница те установе, иначе бивши министар француске владе,
бивши европски посланик те генерални секретар Савета Европе
и потпредседник Европског парламента у Стразбуру. Она је у
уводној речи горко зажалила што нема више европског заноса
из времена «отаца
Европе»
као што су били Робер
Шуман
и Жан
Моне
– награда која носе име овог последњег припала је управо Едгару
Морену
-, и што је пројекат Европског устава одбијен прошле године
у Француској и Холандији.
Сам Морен,
као један од идеолога те Европе, који је у годинама југословенске
драме био у антисрпском табору, мада много умереније него
Бернар-Анри
Леви,
Ален
Финкиелкраут
или Андре
Гликсман,
развио је у својој захвалној речи своју омиљену тему пријема
Турске у Европу. У ствари, поновио је своје ставове изнешене
пре извесног времена у «Монду», на што му је Комнен
Бећировић био сочинио одговор
насловљен «Турско
варварство на Балкану уздигнуто на степен цивилизације»,
али је «Монд»
одбио да објави тај текст, као политички некоректан, па га је аутор објавио
у месечнику
«Балкан
Инфо»
о коме је било речи у прошлом броју «Истине».
|
|
По уручењу награде, отворена је дискусија у којој се први
за реч јавио управо Комнен
Бећировић,
обративши се прво госпођи Лалимјер
и рекавши следеће:
«Ви
сте се, госпођо председнице, малопре пожалили на
недостатак европске свести као и да
нема више некадашњег заноса ни одушевљења за Европу.
То је зато што Европа има два озбиљна хендикепа.
Први
хендикеп тај што се све више испоставља да је Европа, таква
каква се ствара, у суштини једна идеолошка
конструкција, а сви знамо какав су пораз доживеле две главне
идеологије XX-ог века, фашистичка и комунистичка.
|

Катрин Лалимјер, председница
Европског дома у Паризу |
| |
| |
| |
 |
| Едгар Морен, француски
социолог |
Нова
идеологија се темељи на људским правима и демократији, као и на
утапању европских нација у једну безобличну масу у којој се губи
њихов идентитет и којом је,
примањем све нових и нових држава, све теже управљати. То је главни
разлог прошлогодишње француске и холандске побуне против такве Европе.
Добро познајем то питање пошто се крећем у француским суверенистичким
круговима.
Други
хендикеп је тај што се Европа налази потчињена Сједињеним Америчким
Државама, што је довело до такве застрањености Европе да је она,
следећи Америку, водила рат против једне од својих најславнијих
нација, Србије, све у име тобожњих људски права и демократије, као
да су Албанци већи поборници од Срба тих тековина цивилизације.
Неке важне чланице Европске уније, као Француска и Немачка, извукле
су поуку из рата против Србије па су, срећом по њих, одбиле да уђу
с Америком у рат против Ирака, док су друге то учиниле, али једва
чекају да се из њега извуку с обзиром на пакао који влада у Ираку.
Хтио
бих, такође, да истекнем још једну запрепашћујућу чињеницу: однос
Европе према Русији. Док се Русија у свакој прилици у европским
медијима сатанизује, Русија која је спасла Европу и свет од нацистичког
ропства, Русија која је кћи европске цивилизације – сетимо се да
је творитељка руске моћи,
Катарина II,
била Волтерова
ученица – дотле се се хвали и мази Турска која је водила вишевековни
рат против Европе, уништивши највећи део цивилизације балканских
народа.
Питам вас,
дакле, господине Морен,
шта хоћете да кажете кад тврдите да је Турска вековима била саставни
део европске цивилизације, кад је она, напротив, била топуз којим
је рушена та цивилизација? И како да један луцидан дух, један озбиљан
мислилац као што сте ви, бавећи се југословенском драмом, није
схватио да су ратови у Босни и на Косову, у ствари били нуспроизвод
дуготрајног турског колонијализма и феудализма на Балкану? На крају,
је ли то неки ваш отомански, или антихришћански атавизам, пошто
сте атеиста, који вас подстиче да непрестано пледирате за пријем
Турске у Европску унију? Ја сам својевремно био написао одговор
на један ваш чланак у « Монду»
на ту тему, насловивши га «Турско
варварство на Балкану уздигнуто на степен цивилизације»,
али је «Монд»
одбио да га објави, те сам га објавио у нашем листу «Балкан
Инфо»,
и сада вам га уручујем.
И још само
једну реч: немојте помислити да сам против Европе, јер сам, уместо за мешавину нација
у оквиру федералне Европе за коју се ви залажете, ја за Европу нација
у којој би оне сачувале свој многовековени идентитет и у односу
на коју би друге културе и религије углавном остале у својим природним
границама, као што би Европа у односу на њих остала у својим».
Ове речи
Комнена
Бећировића
произвеле су утисак на присутне, посебно на Катрин
Лалимјер
и на Едгара
Морена
којима су превасходно биле упућене, као и на њихове шпанске госте
из Европске Академије Yuste
– која носи име по манастиру у коме је Карло
Пети
завршио живот -, а који
су дошли да уруче награду познатом социологу.
Овај је,
рекавши за кратко излагање Комнена
Бећировића,
да је «веома богато»,
ваљда по први пут признао, да је отомански елеменат доиста један
од узрока сукоба у Босни и на Косову којима се трагично, особито
по српски народ, завршило XX столеће. Такође је додао да је у низу
својих чланака, објављених током југословенске драме, настојао да
буде непристрасан што, на жалост, није био случај -, и да их је
сакупио у књизи "Frtaricides" (Братоубице).
Са своје
стране, Катерин
Лалимјер,
која је увијек заступала званичну политички коректну линију, и за
чије су владавине у високим европскоим институцијама харала таква
антисрпска чудовишта као што су Бернар
Кушнер
и Штефан
Шварц, рекла је, иако прилично невољно,
да је добро што се чуло и друго мишљење, додавши касније, док се
Комнен
Бећировић
са њом поздрављао, да је његове речи «застрашују».
Утолико
пре што, како смо сазнали од госпође Терезе
Жорж,
професорице француског и немачког језика, која је годинама живела
у Београду, како се нешто
слично одиграло у
Европском дому
неких дсетак дана пре скупа поводом уручења награде Едгару
Морену.
Наиме, Европски дом је био организовао јавни пријем тројици турских
аутора који су у заступању ставова своје земље, стали да, пред једном
неупућеном публиком, врше највулгарнију поропаганду, изјавивши да
се, на пример, продор турске ордије у Централну Европу и опсада
Беча у два маха, 1529 и 1683, може да сматрати као нека врста масовне
турске екскурзије у тај део континента! Такође су додали да уопште
није било страдања хришћана под муслиманима, представивши, као доказ
за то, чувени данак
у крви
- отимање дечака из
хришћанских породица да би се од њих направили исламски ратници
јаничари - као настојање турског двора да деца из тих породица добију
потребно васпитање и касније високе положаје у турској држави, као
што је то био случај Мехмед
паше Соколовића
и других.
Наравно
да је иступање госпође Терезе
Жорж,
којим се, позивањем, између осталог, на дело Ива
Андрића,
такво
приказивање вишевековне тужне судбине балканских народа, негирало,
представљало хладан туш како за турске госте тако и за њихове европске
домаћине на челу са Катрином
Лалимјер,
поборницом пошто-пото уласка Турске у Европску унију, чему постоји
снажан отпор у Француској.
|