Потребна енергија се може добити, без икакве штете, на другим црногорским водотоцима. Умјесто уништавати, вредновати природна и културна добра Црне Горе. Франц Вебер: «Морача је катедрала вјечности!» Морача у свјетску баштину под заштиту Унеска.

Пише: КОМНЕН БЕЋИРОВИЋ

      Чувена ријеч Матије Бећковића, изречена крајем 80-их када се жестоко радило на потапању долине Мораче, што значи средишњег дијела Црне Горе, да би требало, ако до тога дође, да  Црна Гора промијени назив од Република Црна Гора, у Хидролектрана, ХЕ Црна Гора, испоставила се се, такозваним Просторним планом црногорске владе, обелодањеним  2006, пророчанскијом  више него што је ико могао замислити.

Јужна манастирска капија од стране Светигоре

     Наиме, тај несрећни план преузима и развија до крајњих мегаломанских граница, не само фараонски пројекат изградње пет-шест хидроелектрана на Морачи, него предвиђа још и десетине других на територији Црне Горе, укупно 49, и словима четрдесет девет!, што би било много за Русију или Кину, а некмоли за једну претежно планинску земљицу од непуних 14 000 квадратних километара! Јер свака од тих електрана претпоставља подизање брана и стварање вјештачких језера, којих би, само на Морачи,  било    бар  десетак  пошто  је предвиђено да се ријека Морача цијела испреграђује од Љевишта испод самог њеног извора  у Врагодолу до Ботуна  непосредно пред  њен увор у Скадарско језеро. Значи створила би се језера у Љевиштима, у Драговића Пољу, у Љутој, у Међуријечју на ушћу Мртвице у Морачу, у Расловићима, у Милуновићима, на Златици и у Ботуну. Само језеро Андријево које би потапало величанствене кањоне Мораче и Мртвице, садржавало би око пола милијарде кубика воде иза бране подигнуте на неких 50 километара узводно од Подгорице.

 ФАРАОНСКЕ
ЦРНЕ
ЗАМИСЛИ МАЛИХ ЉУДИ

     Треба овоме додати да би, како не би било довољно воде на Морачи у сушним периодима за рад толиких електрана, требало, по истој фараонској замисли, превести у Морачу један дио вода ријеке Таре тако што би се она преградила код Жутога крша више Колашина и одатле упутила коритом Морачине притоке Коштанице у Морачу.

    Пошто је обавио улогу демијурга у пројекту преобликовања Црне Горе  од онакве какву су је Бог и вјечност обликовале, Вучинић је сада је министар Одбране Црне Горе чија војна сила броји 4500 војника и која успешно сарађује са војном силом Охаја ! А може  припомоћи и при походу Нато-а на Русију !

Ознака на зиду десно од капије:
кота 288 метара надморске висине докле
би допирало вјештачко језеро планирано
у долини Мораче!

Виртуелни изглед Манастира Мораче са околином у случају стварања вјештачког језера које би прогутало цео простор са водопадом Светигоре!

ХРВАТСКИ ПРОЈЕКАТ
ПОТАПАЊА ЦРНЕ ГОРЕ

Међутим, како је ових дана изнио у јавност мој велики саборац у одбрани Мораче од потопа, професор Енергетике на Универзитету Црне Горе, Миле Мркић, опет иза ове замишљене катастрофе стоје углавном Хрвати: наиме дословно је преписан потопитељски пројекат професора загребачког Свеучилишта, Хрвоја Пожара из Брозовог времена, коме су кумовали професор Бранислав Ђорђевић из Београда и професор Шлебингер из Љубљане.

Набујала Морача од топљења сњегова: Морача у кањону Платије старом преко 30 милиона година! (Снимио: Франц Вебер 1988)

     Тада су били сковани планови у истим антисрпским јазбинама да се, осим уз манастир Морачу, парве вјештачка језерa

уз друга велика српска светилишта, Пећку Патријаршију и Студеницу, како би се приступ к њима онемогућио, а она влагом упропастила. Слично су, по признању Ђиласа, комунисти, одмах по доласку на власт, претворили Богословску школу у Острогу, у санаторијум за туберкулозне, како би одвратили народ да иде на ходочашће у Острог.  Исто тако се, у име братства и јединства за којим су били заслијепили наши лудаци, сламао горди и свети врх Његошевог Ловћена, да би се на њему поставила Мештровићева наказа од маузолеја.
    Ево гдје хрватска коб, осим кроз  усташко-бољшевички зинадан на Ловћену, кроз промоцију двије устаске авети, Секуле Дрљевића  и Савића Марковића Штедимлије,  у великане, бије Црну Гору и кроз планове за њено географско уништење!  Како тврди упућени Миле Мркић, овај садашњи просторни, а уствари потопитељски план Црне Горе, рађен је углавном у хрватским и словеначким уредима, уз обилну плаћу од стане црногорске власти.

Свјетски позната фреска Гавран храни Пророка Илију, најљепши лик тога светитеља у читавој хришћанској умјетности!

     Да поновимо, по стоти пут, каква би све природна и цивилизацијска  добра нестала и каква би зла настала остварењем чудовишне замисли потапања долине Мораче: нестало би најчистије и најбистрије ријеке на нашем континенту, дивље и дивне распјеване Мораче; нестало би величанствених кањона Мораче и притоке јој Мтвице, старих по неким геолозима 30, а по некима и до 50 милиона година; нестало би исконско, такозвано ендемско биље које једино на панети расте у тим кањонима, а које је проучио наш славни ботаничар професор Радомир Лакушић; нестала би архиеолошка налазишта из преисторијског доба, у око 70 пећина у кањону Мораче званом Платије гдје су пронађени трагови преисторијског човјека од прије 120 000 година ; нестао би најчудеснији извор на Балканском полуострву,  Бијели Нерини у кањону Мртвице; нестало би хиљаде хектара најполдније земље у Доњим Ровцима, званим Међуријечје, одакле би житељи морали бити исељени ; нестао би живописни пут кањоном Мораче са својих 18 туњела и шест мостова, пут направљен уз највеће напоре и жртве и 60-их година ; нестало би највишег и најславнијег водопада у Црној Гори, Светигоре, што са терасе на којој се налази лавра Немањића пада у Морачу са висине од 55 метара, а који је опјевао краљ Никола у свом Морачком колу у чувеним стиховима :
      Над Морачом ђе ускаче/  Скок бијели Светигоре,/ Побожних су Немањића/ Руке Богу дигле дворе.

Манастир Морача
са околином, у првом
плану бистра Морача,
даље водопад Светигора
висок 55 метара,
у позадини шумовита брда и хридине Стола и Плоче Расачке

Насловна страна књиге Комнена Бећировића Одбрана Мораче од потопа, Светигора 2002.

       Колико је овај терен порозан показао је  случај, прије петнаестак година, са манастирским рибњаком направљеним на обали светигорске литице, који је једног јутра, упркос армираном бетону, освануо сурван са рибама у кориту Мораче. А неколико година прије тога, сурвала се, у непосредној близини манастира, у Морачу падина на којој се налазила кућа мога школског друга из ђачких дана Вучка Јовановића који је том приликом са дијелом породице погинуо. 
      Међутим ерозивност земљишта и недостатак стеновитог тла испод манастира, није једина опасност по њега, пошто се са супротне странем на лијевој обали Мораче, налази највеће клизиште у Динаридима које захвата села Ђуђевину и Баре Радовића - име довољно каже - клизиште које би било подкопано великом воденом масом у самом подножју и завршило,  прије или касније, у језеру, уздигнувши његов ниво на неколико десетина метара.  Било је сулудих прича од стране власти како би се могле бетонирати литице Светигорем високе преко 50 метара и дугачке неколика километра, као  и  да  би  се могли направити климатски уређаји у самом манастиру ради наводне заштите манастирских зидова и фресака на њима од влаге која би продирала из темеља, што су својевремено стручњаци Унеска, које сам консултовао, отклонили као бесмислицу.

Виртуелни изглед
потопљеног кањона Мораче

РАСРБИТЕЉИ ОСУДИЛИ

НА ПРОПАСТ РЕМЕК-ДЈЕЛО

НЕИМАРСТВА И СЛИКАРСТВА

      У сваком случају, најстарији и најзначајнији историјски споменик у Црној Гори из 1252, манастир Морача са своим  Пророком Илијом у пустињи, једним од врхунских дјела хришћанске умјетности, био би осуђен на неминовну пропаст.

Еколог светског гласа Франц Вебер и Комнен
Бећировић у кањону Мораче, јуна 1998

      Али не би пропало само ремек-дјело неимарства и сликарства свјетског значаја, које представља Немањића лавра на Морачи, већ многовјековно духовно средиште и упориште три историјска племена, Доње и Горње Мораче и Роваца, гдје су држани свесрпски сабори, гдје су се зачињали ослободилачки покрети, гдје је луча вјере и слободе горела и у најмрачнијим временима. Нестанком манастира или његовим обезвређењем због разбијања морачког простора, био би нанесен најстрашнији ударац историји Мораче и Роваца за коју је је велики руски истраживач Јегор Коваљевски написао, посјетивши Морачу 1838, да је права хомеровска поема.

     Пошто би се прекинула природна веза Мораче и Роваца са Подгорицом у коју се сада путем низ кањон доспијева  из најудаљенијих села за сат-два времена, а како би нови пут требало дићи преко Горњих Ровца и утрошити за њега бар пола милијарде евра које нико неће дати, то би  благословена земља Морача у којој ниче свака травка и биљка, цвјета сваки цвијет, расте свако дрво и успијева свака воћка, у чијим планинама тече млијеко, као што у њеним шумама у природним кошницама тече мед, била претворена у уклету, опустјелу земљу.
      Наравно да би страдању манастира и читавог краја допринијела промјена климе до које би дошло због престанка дотока медитеранске струје у Ровца и двије Мораче, услед високе бране у Платијама која би направила препреку продору те струје.  С друге стране, стварањем неколико вјештачких језера у подножју окомитих морачких стрмени, ове би се стале обурдавати у та језера која би иначе Морача својим наносима дрвља и камења стала затрпавати.  Геолози, међу којима изричито Зарија Бешић, су иначе указали на ерозивност морачких терена,  чак  и  оних  тврђих  као  у  Платијама где су се у јесен 2003 сурвале читаве громаде тако да је пут кањоном био прекинут неколико недеља, док није пробијен нови туњел дужине око 100 метара и који већ капље као решето.

Насловна страна књиге
Комнена Бећировића:
Угрожена вјечност Мораче
на француском језику,
Париз 1998

Црква Успења Пресвете Богородице
на Морачи, Задужбина Кнеза Стефана,
унука Немањина из 1252 године,
светилиште вјере, слободе и умјетности,
духовна престоница Мораче и Роваца

Утолико су одроњивији мекши терени као они на релацији Манастир Морача-Колашин на којој је пут је често у прекиду због клижења земљишта, нарочито ка превоју Црквине. У самим пак Љевиштима, које су то име добила по многим водама које се сливају низа стрмени к Морачи, где је планирано прво од десетак вјештачких језера, већ је током н последњих деценија дошло до знатних одрона, такозваних земљаних урвова или усова који су у том крају отворили читава прла. Највеће од њих указало се кад се, прије неку годину, у вријеме великих јесењих киша, зацијепило у стрмим  Љевишким шумама бар хиљаду  квадратних метара терена и сјурило  уз велику треску и грмљаву са храстовим стаблима у Морачу, зајезеривши  је за неколико дана и изазваши одрон терена са друге стране. Одроњавају се и стрмине изнад Морачаних притока, као прошле године кад је слетио земљани урав у Казанима снијевши са земљом стотине букових стабала у Рзачки поток, једну од првих притока у челенци, изворишном сливу Мораче.

     Стручњаци сматрају да је вијек ових језера неких педесетак година. Јасно је да са  тако горопадном Морачом и њеним притокама и са таквим морачким ерозивним стрменима, та језера не би могла потрајати ни двадесетак година, него би била затрпана и испуњена земљом, стијењем, дрвећем, утолико прије што, оформљена у тјескама и безданима, не би уопште могла да буду чишћена.

У ВОДЕНОЈ СТИХИЈИ ЗА НЕКОЛИКО САТИ!

      Док би се дешавала ова катастрофа са горњом земљом, Морачом и Ровцима, треба рећи нешто шта би се дешавало и могло десити  и са доњом земљом, Зетском равницом и Бјелопавлићима : пре свега над Подгорицом у којој живи две трећина становника Црне Горе, што значи преко 200 000,  наднио би се Дамоклов мач од преко пола милијарде кубика воде из језера Андријево, не рачунајући остала. Та маса би, у случају пролома велике  бране на Андријеву, због земљотреса или ратног дјејства,  за неколико сати збрисала Подгорицу са лица змљина, направивши, како су стручњаци прорачунали, у центру града водени стуб од 16 метара. Ово је у домену сасвим остварљиве предпоставке, пошто се ради о трусном подручју, али оно што је у домену реалности, то је плављење неколико хиљада најзиратније земље у Бјелоплавлићима, јер би се, због бране на Златици, ниво Зете знатно подигао и изазвао плављење простора  све до Даниловграда.

     То би углавном била стравична цијена коју би платила Црна Гора да би се добило неких 720 милиона КW струје која се може добити без икакве штете на другим црногорским водотоцима, на Комарници, на Љутици, или једноставно, како предлаже Миле Мркић,  на Перућици и Пиви гдје је већ, потопом у Брозово доба, нанесена неповратна еколошка штета.